-Ovo nije fikcija ovo su Writers Of Fiction ! - su bile poslednje re?i koje sam ?ula pre nego što sam po?ela da sviram. (Spuštene glave gledala sam u doboš)

Prvi šok: (Ja po?injem prvu pesmu) prvi takt, dugi takt, tre?i takt – podižem pogled i million nekih fotaparata, kamerica, oba moja snimatelja (zašto su obojica bila na istom mestu?) snimaju mene..

Drugi šok: još 5 taktova kasnije svetlo se promenilo na bini (to je jedna dosta rutinska stvar – sastavni je deo skoro svakog koncerta, osim ako nije u pitanju možda dan.ext?). -Šta se dešava? – panika! Nikada, prosto, nisam bila na sceni u trenutku kada se svetlo menja, kao što nikada nisam gledala ljude ispred sebe kako se njišu uz ritam koji ja sviram..                                                         

28. Oktobra u Povetarcu, odsvirala sam, posle osam meseci u?enja, svoj prvi koncert na bubnjevima!

(Šokova je, naravno, bilo još mnogo…)

I kako to sad ja, Vanja, montažer, 29. godina, postadoh bubnjar benda Writers Of Fiction i reditelj istoimenog dokumentarnog filma?  Dokumentarnog filma! Ha! (Preciznije muzi?kog dugometražnog dokumentarnog filma radnog naziva “Zvezda je ro?ena”, koji je pod pokroviteljstvom Gradskog sekretarijata za kulturu i Filmskog centra Srbije, imao svoju Prvu klapu pred sam kraj decembra meseca 2006.)

“I Was Meant For the Stage” je pesma portlandskog sastava The Decemberists, ali i odgovor na pitanje iz predmeta Primenjana muzika 2 (svi sa FDUa ?e se sada setiti muzike iz serije “Grlom u jagode”) - Kako muzika može da bude direktna inspiracija i povod za nastanak neke druge umetni?ke forme, u konkretnom slu?aju – filma?

Pre malo više od 2 godine, otprilike u isto vreme, moja drugarica/peva?ica Ivana Smolovi? i ja smo otkrile pomenute The Decemberists (to su u prevodu oni Dekabristi, nesretni revolucionari). Ona je (tako verovatno u šali) rekla
– Ja želim da imam The Decemberists tribute band!

Kasnije te no?i sam slušala mnogo puta tu pesmu pomalo pretecioznog naziva i mal?ice lamentirala nad sopstvenom NEsvira?kom sudbinom.

E sad, ono što se desi kad prestanete da lamentirate i pre?ete u akciju je slede?e: Odlu?ila sam da nau?im da sviram bubnjeve – to sam uvek toliko želela – i da napravim film o tome i bendu sa kojim ?u na kraju tog filma odsvirati TU pesmu!

?itava konstrukcija u vidu scenarija je delovala prili?no joneskovski apsurdno: Ivana/peva?ica i ja NEbubnjar pravimo audiciju za The Decemberists tribute band u Beogradu/Srbiji (koliko su Decemberci popularni u ovim krajevima najbolje svedo?e komentari na ulicama tipa – Ma, vi ste izmislili taj bend The Decemberists. Sad je decembar i snimate film, pa vam je to ime palo na pamet..)

Ali audicija se desila i oformili smo deveto?lani (koji je vremenom postao osmo?lani-što je i dalje ludilo) The Decemberists tribute band – Writers Of Fiction (Writers Of Fiction je naziv koji smo izvukli iz stiha jedne pesme Dekabrista – I am a writer, writer of fiction..)

I šta je bilo posle..

Negde od marta meseca Writersi su ne samo uznapredovali, nego po?eli da sviraju autorsku muziku, nastavljaju?i i dalje da koketiraju sa tekstovima koje je napisao Colin Meloy, frontman njihovih uzora..

A ja... (sada se ponovo setite ONE muzike ONOG profesora sa FDUa) ja sam odvajala te ruke i noge, bildovala podlaktice, ramena, ispravljala ledja, razgibavala upaljene zglobove na rukama (koji nisu znali šta im se dešava)….. lupala, podnosila (stameno?) kritike u?itelja Nemanje, mu?ila se, svadjala se sa bendom , plakala, povra?ala…ali se i smejala, oja?ala, družila, svirala! …Da! Po?ela da sviram i da pravim muziku/magiju/najlepši i najokrutniji porok!.. I sve to snimla…

Moj prvi koncert je najintenzivnije ose?anje koje sam iskusila. Sve što se na njemu desilo je bilo daleko iznad svih mojih o?ekivanja (a verujem da nisam jedina koja se tako ose?am).                                                           

Ni bend, ni ja, kao mladi bubnjar, nikada nismo sa toliko energije i na taj na?in odsvirali ni jednu probu pre toga..                                            

Ta enegija i to ose?anje u trenutku kada na sceni svirate za publiku je potpuno vanvremensko..

Da bi ste stigli do zvezda važno je ne samo da u?estvujete nego i pobedite..pre svega sebe!

Ja sam pobedila sebe - svog najve?eg protivnika!