Jednorog-devojka me je zabajala od konca mi oko zglavka magiju isplela Prekratko nasha ljubav je trajala ... !/upload/data/textpattern/442.jpg!

EKIPA Da li smo izbrisali sva se?anja? Jesmo li potpuno bezbedni dok kora?amo širokim Bulevarom Raspadanja? - Da li te pali? Da li te plaši? No? je pala mašina se opet sklopila i savršeno radi Da li te uzbu?uje? Da li te plaši što više nismo svoji Samo smo naši Bez lica iza ogledala koja bi nas izjedala bez ideje Organizam što se uvek iznova ra?a pod zelenim svetlom lasera pod okriljem dim - mašine Zmija koja svakoga jutra svoju znojavu kožu skine bez ideje . . . Mokri od oštre bele kiše u nama koja nas neprekidno greje !/upload/data/textpattern/416.jpg! Izgorele su mape koje su nas vodile do slave Se?iva naše posebnosti došla su nam glave Ja nisam više ti Ti više nisi ja i pogrešna je boja kojom sad naš plamen sja - Carstvo vampira u gradu unutar grada Sunce je sahranjeno i zaboravljeno a no? je ve?ito mlada Carstvo u kome nekakva ljubav još uvek vlada to je naša ku?a ! to je naša ku?a ! To je naše sklonište pred strahom od svanu?a - Pup?ana vrpca nas neprimetno davi Dimovi prave ?udne slike u praznoj glavi Previše ?vrsto se držimo za ruke a divlji vetar nas nosi sve dalje na kraju nas ?ekaju razjapljene ralje a iza no? bez bljeska stroba no? tamnija od previše tesnog groba . . . - Ostala je još samo jedna pesma koja se ponavlja iz no?i u no? Orgije na mese?ini odavno su ve? lišene draži (?iji je to prst koji te vlaži? Ko te to pipa? Nije ni važno Svi smo ekipa !) - Nikada ne?u družini pri?i nikada ne?u leteti s jatom nikad sa ?oporom u divlji lov i?i Naoružan besom oklopljen inatom - Sa ve?itom senkom za vratom - Sa ledenom senkom za vratom.

Sahranio sam svoj mali san U zlatni kov?eži? je stao (Bio je prohladan zimski dan) I beše mi ga žao Sahranio sam svoj divni san U crnu zemlju ga dao Neka mu ona sad bude stan (Po zemlji sneg je pao) Sahranio sam svoj stari san Jedini koji sam znao Sad svaki mi je san drugi stran Na javu život je spao !/upload/data/textpattern/411.jpg!

Et aujourd'hui, un peu du poesie: DVAPUT MRTAV Umro sam. I nesta cela vaseljena U stihiji bola i svih mrtvih nada, Nada mnom se sklopiše sva mrtva vremena I se?anja nesta i ljubavi, tada. Umro sam. I nesta cela vaseljena. I u smrti svojoj spokojan sam bio, Šum talasa slušao sam mrtvih okeana I s mrtvima mrtve snove bezbrojne sam snio I svitanja ?ek’o nebrojeno mrtvih dana. I u smrti svojoj spokojan sam bio. Dok kroz koprenu što svakom se na o?i na kraju spusti Ne ugledah lice neko, bez oblika, boje, znaka; Zbog tog lica prisetih se, moji dani behu pusti, Sunca nisam znao i bi neznana mi sre?a svaka. Dok kroz koprenu što svakom se na o?i na kraju spusti Dah života, uspomena poprimiše mrtve stvari, Mrtvo granje zatreperi, a vetar se mrtav diše, Mrtvo srce zatreperi, nespokoj oseti stari, Prošlost koju Smrt skri pri?e mi bliže. Dah života, uspomena poprimiše mrtve stvari. Zadrhtaše prsti sklopljeni na grudi I olovne o?i potražiše svetlost meku; Za?uh žamor, buku; nagrnuše ljudi, Preko mrtvih usta re?i po?eše da teku. Zadrhtaše prsti sklopljeni na grudi. Umro sam. I nesta cela vaseljena U stihiji bola i svih mrtvih nada, Nada mnom se sklopiše sva mrtva vremena I se?anja nesta i ljubavi, tada. Umro sam. I nesta cela vaseljena. !/upload/data/textpattern/410.jpg!

Još jedna moja velika fascinacija! Maršal Tito! Legendarni ratni vo?; misti?na ikona naše skorije istorije; mnogovoljeni i mnogoosporavani aristokrata me?u komunistima! !/upload/data/textpattern/400.jpg! Ali, vi jugonostalgi?ari - stoj! Ne žalim ja za "godinama blagostanja!", za kojih je, uzgred budi re?eno, i meni i mojoj porodici bilo - materijalno gledano - neuporedivo bolje nego danas! Niti se sa nostalgijom prise?am "letovanja na hrvatskom primorju", ili tako cenjenog "crvenog pasoša"! Ne! Moja fascinacija daleko je ezoteri?nije prirode; ja na Tita gledam kao esteta, umetnik, možda pomalo mistik. Kada razmišljam o njemu vidim ga u ratnoj uniformi, na belom konju, nao?itog, ozbiljnog. U mojim grozni?avim vizijama on se javlja kao epski vojskovo?a, mo?an, nepobediv, oplemenjen nekim božanskim dodirom. Vidim ga u ridliskotovskoj atmosferi dima i eksplozija, sred rafala i štektanja mitraljeza. Vidim nebrojene živote koji se svud oko njega gase, dok im se krv iz rana stapa sa crvenilom petokrakama žigosanih kapa; i poslednja misao, poslednja slika pred o?ima im je upravo on, njegov lik, nestvaran, nezemaljski, ve?i od života U pozadini, po pravilu, provejava neka od onih veli?anstvenih ratnih pesama kojima su nas dojili u obdaništima: po šumama i gorama, ide Tito preko Romanije, umrijeti za slobodu...! Pokušajte da ih se setite, vi koji ste dovoljno stari za takav poduhvat; zar vam i dan danas ne krene od njih armija mrava uz ki?meni stub? !/upload/data/textpattern/401.jpg! Vidim ga, ponekad, u posleratnim godinama, ostarelog, ali uspravnih le?a (doslovno, nikakva idolopokloni?ka metafora!); lepo i ukusno odevenog, u društvu aristokratije iz evropskih kraljevskih porodica. Vidim ga kako pleše valcer, kako snobovskim pokretom pali svoj tompus. Gotovo božanski nadmo?nog! Hmmm... Mislim da ?u ovih dana naslikati neko veliko ulje, na kome ?e Tito jahati gracioznog belog jednoroga!

Upoznao sam, mislim, u zhivotu svega dve ili tri zhene koje piju viski. Kada kazhem "piju", ne mislim na one koje naruchuju to pice kada se nadju u kafanama, barovima, klubovima... Ne mislim ni na one koje ga najcheshce naruchuju, pa chak ni na one kojima je to omiljeno pice. Zhena koja "pije viski", to je posebna kategorija. Radi se o zheni koja odishe svojevrsniim autoritetom, nekakvom snagom. Ona ne pije viski, ona s njim stupa u neobjashnjiv, gotovo erotski odnos, pochevshi od onog trenutka kada izgovori njegovo ime konobaru (konobarici), pa sve dok posle poslednjeg gutljaja ne spusti praznu chashu na sto - samo da bi zatrazhila josh jednu, naravno. Zhena koja pije viski retko napushta kafanu, kafic, klub, pre jutarnjih chasova. Tokom chitave noci ona pije viski, jedan za drugim, najcheshce burbon, shto se na njoj ninakoji nachin ne primecuje. To jest, ne primecuju se uobichajeni znaci pijanstva ili pripitosti. Vesht posmatrach, svakako, prepoznace ovakvu zhenu i pre nego shto dovikne ime svog omiljenog partnera. Pa, uprkos neporecivoj individualnosti koju poseduju, postoji neshto istrosheno, gotovo tragichno, kod zhena koje piju viski. Sve one mahom, svaka na svoj nachin, podsecaju na lik koji tumachi Faye Dunaway u filmu "Barfly". !/upload/data/textpattern/384.gif! Jedna od zhena koje piju viski, koje sam imao nesumnjivo zadovoljstvo da upoznam, jeste jedna nasha poznata umetnica srednje generacije. Oprosticete mi shto je necu imenovati, pa chak ni navesti kojom se to umetnoshcu bavi, jer bi bilo nemoguce ne prepoznati je; radi se o zheni uspeshnoj, kvalitetnoj, harizmatichnoj i nadasve osobi snazhne individualnosti. Drugu sam upoznao nedavno, u svom omiljenom kaficu. I ona je zhena ne bash u prvoj mladosti, medjutim mlada i svezha duhom. I bez obzira na nenabrojive razlike i razlichitosti ove dve dame, kod obe sam, uprkos njihovom autoritetu izgradjenom zhivotnim uspehom i lichnom ispunjenoshcu, mogao primetiti ovu notu gotovo fizichke dekadencije i nekog rechima neopisivog patosa. Ne bih narushavao i vredjao gotovo sakralnu velichanstvenost te energije koju emituju beskorisnim pokushajima da je razlozhim i definishem; bilo bi to kao nauchno objashnjenje osecanja zaljubljenosti: jalovo i banalno u svojoj tachnosti. Osecam, priznajem, zamuceno divljenje, blagonaklono poshtovanje, te duhovno razumevanje i bliskost dushe sa zhenama koje piju viski. Neshto u njima nedokuchivo je, nedosezhno i neuporedivo sa ma chim drugim. Josh jedan Jack, molim! On d roks? Ne, strejt, naravno!

Sa zadovoljstvom primecujem da je moj mali elaborat na temu mushkog brka uhvatio korena, te im (brkovima) i drugi ukazuju pazhnju u svojim blogovima. To samo potvrdjuje da se radi o nadasve vazhnoj i intrigantnoj temi! Evo, josh malo shlagvorta! !/upload/data/textpattern/379.jpg! !/upload/data/textpattern/380.jpg! !/upload/data/textpattern/381.jpg! !/upload/data/textpattern/382.jpg!

Podelicu, u ovoj genijalnoj velikodushnosti, sa vama jednu svoju veliku frsutraciju: duboko sam nesrecan shto nemam jake brkove! Po brkovima mozhete saznati mushkarchev karakter. Oni su, takoreci, njegova lichna karta. Po njima mozhete videti je li rech o gospodinu, seljachini, otvorenom ili potuljenom liku, imate li posla sa umetnichki nastrojenom ili filosofski opterecenom personom. Svi iole znachajni mushkarci kroz istoriju nosili su brkove. !/upload/data/textpattern/366.jpg! !/upload/data/textpattern/367.jpg! !/upload/data/textpattern/368.jpg! Brkovi nisu samo, kako se nekad govorilo, "ukras mushkog lica". Danas, vishe nego ranije, po njima mozhete zakljuchiti da pred vama stoji osoba od integriteta. Nekada, kada su brci na mushkom licu bili uobichajena pojava, stvar mode takoreci, tezhe je bilo istaci se, ali je sa druge strane, lakshe bilo odrediti osobu prema "tipu" brkova. Znalo se kakve nose oficiri, kakve brice, a kakve umetnici. Danas, pak, upravo jer nisu stvar trenutne mode, brkovi a priori odrazhavaju stanovitu individualnost svog ponosnog sopstvenika; bash poput tetovazhe, pirsinga, ili naprosto frizure. Njih danas nose romantici kao simbol svoje chezhnje za proshloshcu, eksentrici iz razloga iz kojih nose ili chine sve drugo, ili medioke (mediokriteti) u svojoj nemogucnosti da sopstvenu osrednjost pobede i panichnom pribegavanju plagiranju onih chije uzvishenu nadmoc zhele oponashati. I seljachine, naravno (kamiondzhije, automehanichari, vozachi autobusa, majstori, kasapi i ini, njima slichni); njih ste oduvek mogli prepoznati po urednoj premda zhalosno nemashtovitoj chetki iznad gornje usne. Ali, vratimo se meni. U vishe sam navrata sa gorljivim entuzijazmom pristupao eksperimentu pushtanja brkova. Svaki put sa prilichno jadnim rezultatom. Shto ne znachi da odustajem, naprotiv; jedan od tih eksperimenata upravo je u toku! Ali, kako sam samo zavideo onima chiji se bujni brk crneo (zhut brk oduvek me je, nekako, podsecao na pseci izmet; samo crn brk za mene je brk!). I kako sam samo mrzeo one koji sa takvim darom nisu umeli uchiniti nishta. Lichno su mi se oduvek dopadali oni starovremenski, oficirski brci: gusti, lepo oblikovani, ufitiljeni na krajevima, po mogucstvu u erekciji! Nishta lepshe od dva dlakava shpica usmerena ka nebu! Ovaj tip brkova dopushta brojne varijacije. Mogu biti veci ili manji, vishe ili manje nadignuti, pod razlichitim uglovima... Nose se (da se posluzhimo modnom terminologijom) u kombinaciji sa onim dlakavim pechatom ispod donje usne, sa bekenbardima ili sami. Naravno, svaki pristojan vlasnik brka nosice ga uz sheshir i shtap za shetnju!

YOU ASKED FOR IT! !/upload/data/textpattern/331.jpg!

!/upload/data/textpattern/321.jpg!