Idem ja vozom pre neku noć do Budimpešte, te u moj kupe uđe neka žena u crnom. Gde putuješ? Berlin. Studiraš tamo? Ne, idem na neki festival. ... A kako je Beogradu? Onako, kao i uvek. Stalno čujem ono, kao, bepgradski vajb...ali toga nema više... ...A šta sad radi ona Maja Uzelac? Pa baš sam bio kad je puštala muziku pre nekoliko nedelja... To je onaj kafe neki... Da, Cvijećara. Majo, massive respect za Heartbroken. Nisam stigao ranije, ovo me je samo podsetilo.

Kasnim sa ovim postom bar mesec dana, ali šta je tu je. Od danas ću biti aktivniji, obećavam. Danas se ljudi u Beogradu dele na one koji vole (idu tamo sa uživanjem) ili mrze (idu tamo sa gnušanjem, ali ipak idu) DC. !http://i143.photobucket.com/albums/r138/lukatoyboy/PB1.jpg! Zbog toga što sam konačno kupio u Beogradu neki komad odeće (ne odolevši jednom od ova 3 itema u Pull & Bear radnji), kao i zbog toga što sam se slatko osvetio nekome ko mi nije dao zasluženu majcu, a i zbog činjenice da se Duff pljeke mogu jesti u onoliko normalnom okruženju, u komšiluku McD i KFC - ja stvarno volim DC. !http://i143.photobucket.com/albums/r138/lukatoyboy/PB2.jpg! Jedna od ove tri je kupljena. !http://i143.photobucket.com/albums/r138/lukatoyboy/PB3.jpg! Da se razumemo, ima tamo dosta đubreta. !http://i143.photobucket.com/albums/r138/lukatoyboy/20071102_2805.jpg! !http://i143.photobucket.com/albums/r138/lukatoyboy/Image18757.jpg! !http://i143.photobucket.com/albums/r138/lukatoyboy/Image18768.jpg! A čuvena majca je sad MySpace avatar, pa ko zna zna.

Radio. Moja emisija. Zvoni telefon. Javi se, reče tonac. Jel to be studio? Da... Selektor ove muzike mora da je duhovni bogalj i mentalna nakaza...pogledajte... (pojačava svoj radio prijemnik, ćuti.) Klik. Tu-tuu, tu-tuu... Spustila je. Nije joj prvi put, ali ovo je prvi doslovni transkript.

Pogledajte animaciju ispod ovog teksta.

Da li se devojka okre?e u pravcu kazaljke na satu ili suprotno? U pravcu, vaša dominantna hemisfera mozga je desna. Suprotno, leva. Pokušajte da promenite smer tako što ?ete se skocentrisati, ili samo poželeti. Koga interesuje šta se krije iza ovoga, neka klikne 

Više ni sam ne znam kako je sve počelo, znam da sam prošao kroz nekoliko kancelarija i isto toliko žurki, što sa povodom što nekako usput. Iznenada bio sam svestan da je noć pojela dan, i da sam jedva išta stavio u usta tokom celog dana - litar poskupelog jogurta čima sam se probudio i par čuvenih začinjenih tostova koje sa ponosom nose ime specijalteta kuće. U jedan, već sam jedva stajo na nogama od gladi. Trebalo je promeniti tih 5 eura namenjenih prehrani, što pre. Prvo je pao Munchmallow, ni svež ni bajat, ali nekako smožden pod uticajem temperature jakog osvetljenja pod kojom je proveo ko zna koliko dana. Sve iole zanimljivo je već bilo zatvoreno, pa je najbliže rešenje bio Perper. Tamo jedem relativno često, a njihovu noćnu smenu poznajem mesecima. Ono što sam tada prvi put video na njihovom roštilju, još pre nego što sam naručio, bilo je vredno fotografije. Bar šest crvenih paprika kapitalaca, ni šilja ni babura, već baš kako treba, po meri. Na ulazu je stajao gazda. Njega sam već upoznao kada je jednom prilikom dolazio po pazar koji je, btw, tok dana bio nešto tanji usled vrućine - bar tako rekoše zaposleni. Gazdin crni auto bio je na ulici, ispred Cicibana. Znao je da nema noćnih trolejbusa i da je jedna traka u tom smeru sasvim dovoljna za ostala vozila. Bio je u belom odelu, i nosio je nakakav lanac oko vrata. Rekao je. - Doneo sam pet tona ovih paprika, da svaki lokal ispeče po jednu tonu. Zaposleni je negodovao nad ovim novim zadatkom. Pitao sam. - Hoće li te paprike sad da budu prilog, kao kod Lokija? Rekao je da nema pojma, i dodao. - Loki, na dorćolu? Lele, što imaju batak i pileći file...kod njih ima paprika? Kupac koji je došao pre mene, čijoj je pljeskavici trebalo duže od mog pilećeg filea, (proverio sam prvo da li ima tortilje) napomenuo je da je i meso dobro kod Lokija. Paprike je trbalo da postanu salata za restoran ili ajvar koji je baš nestao kao prilog. Gazda je ponovio naredbu, a onda polako krenuo ka kolima. Zaposleni ga je pratio pogledom i psovao sebi u bradu. Posle je spominjao svoju vrednost i otkaz, ali je nastavio da obrće paprike. Sudbina paprika je i dalje neizvesna. Jeo sam sa uživanjem, a onda je zazvonio telefon.

iPod zvu?nici, kao Lego Koreja. Kockica (da ne kažem kvadar) nema logo. Kupiti. Više informacija (na korejskom)