Izraz „pleasure delayer“, koji se sada nalazi ne samo u wikipediji, nego i u mnogim drugim enciklopedijama, potiče zapravo iz jednog filma. Tom Kruz u američkoj verziji Amenabarovog filma „Abre os Ojos“ – „Vanilla Sky“, igra David-a, čoveka koji je „odlaganje zadovoljstva“ doveo do prave umetnosti i uživa u svakom momentu ove aktivnosti. Jer, svako odlaganje željenog užitka, proporcionalno uvećava taj užitak kada se, na kraju, do njega ipak dodje. Okej, svi smo se time bavili u nekom trenutku, bilo da je reč o hrani, odmoru, seksu ili umetnosti, ali retki su oni koji dostigli profesionalni nivo kada je reč o odlaganju zadovoljstva. Ja, recimo, nisam baš dobra u tome. Ja više volim da odlažem sve osim zadovoljstva. Postoji, ipak, disciplina koja mi ide toliko dobro da razmišljam da se prijavim za neko takmičenje na svetskom nivou, odem tamo i ubedljivo pobedim. Ukratko, ja sam izuzetno talentovan, aktivan, uvežban i vešt „Odlagač posla“. O čemu se, zapravo, radi? „Odlaganje posla“, iako na prvi pogled deluje kao nešto čemu svako zdravo ljudsko biće teži čim se rodi, jeste jedna komplikovana i misteriozna veština koju suštinski razumeju i praktikuju skoro isključivo ljudi čiji je posao vezan, na ovaj ili onaj način, za kucanje tekstova na računaru. Zašto je to tako, ne znam, ali kada god vidim onu ogavnu praznu belu stranu Microsoft Word-a, poželim da nikada nisam naučila slova ili shvatila kako se koriste miš i tastatura. Sa papirom i olovkom nije toliko strašno, postoje razni načini da se bol beline umanji: - Crtanje srca, cipelica, sunaca, lobanja, raznih religioznih i političkih simbola, beleženje mobilnih telefona ljudi koji su vas zvali u toku dana i tome slično. - Pravljenje remek-dela od naslova koji ste uspeli da napišete na vrhu, tako što ćete od svakog pojedinačnog slova napraviti školski primer baroka, rokoko-a ili secesije u likovnoj umetnosti. - Cepkanje krajeva, sve dok papir ne prestane da egzistira kao celina, a vi osećate delimično olakšanje zbog toga. - Mogućnost da papir surovo zgužvate ili ga demonstrativno iscepate i bacite u djubre, što nije moguće učiniti sa monitorom. Slanje praznog dokumenta u recycle bean, složićete se, nema ama baš nikakvog efekta na vaše raspoloženje. I zato, hajde da se vratimo na mučenje za kompom. A evo i faza kroz koje mora da prodje svako ozbiljno „Odlaganje posla“: FAZA I Pronalaženje vremena koje ćete posvetiti kucanju famoznog teksta. Uvek postoji rok, ili kako to ljudi vole danas da kažu – dedlajn (bila je neophodna srpska transkripcija, zar ne?) inače će tekst postati deo vaše Lične Mitologije. To, u prevodu, znači da ćete u svom sećanju uskoro imati maglovitu bajku o odličnom tekstu koji nikada niste uspeli da napišete i sigurno je postojao dobar razlog zašto se to tako desilo. Neko vas je zeznuo za pare? Ili prosto nije bilo vremena? Bili ste oteti od strane X Files trademark vanzemaljaca i ubačen vam je implant koji sprečava rad bilo koje vrste? Niste sigurni. Nikada, podvlačim - NIKADA nećete uspeti da se setite tog dobrog razloga za neuradjen posao. Možda zato što niko ne želi da razmišlja o sebi kao o malom, lenjom, nemotivisanom prasetu? Moguće. Dakle, složili smo se da za ovu disciplinu mora da postoji Rok, sa velikim R. Samim tim, termin za rad je poslovična noć/jutro posle kojih Rok ističe i taj trenutak je nepomerljiv. Pravi umetnici Odlaganja se čak svode na nekoliko sati pred slanje dokumenta, odnosno odnošenje istog na zadato mesto. Najbolje je da namestite da vreme koje ste napokon posvetili radu, bude nešto malo kraće od onog koje vam je potrebno za taj posao. Čisto da biste osetili pravi pritisak. Bez toga- ništa. FAZA II Zadržavanje pažnje na dokumentu. Nakon što ste odvojili vreme za posao, potrebno je da zapravo počnete da ga radite. Mislite da je to lako? Nezamisliivo je teško, i to ne vašom krivicom! Napadaju vas! Napadaju vas razne stvari čiji zli plan jeste da vas otrgne od rada! Evo nekih od najčešćih napadača: - Pasijans (onaj digitalni, naravno) ili neka druga besmislena, ali zarazna igra. - Proveravanje mejla, majspejsa, fejsbuka (ako imate i jedno i drugo, to je već zadivljujuće), komentara na vašem blogu, itd. - Pisanje bloga. - Povremeno bacanje pogleda na film koji ide na TVu, i koji ste gledali već jedno 72 puta, ali i dalje vam pogled beži na tu stranu. - SMSovanje, MSNovanje, GTovanje, itd. itd. - Hrana. Hrana kao sredstvo za odvlačenje pažnje sa posla, i samim tim neizbežni deo Odlaganja, jeste toliko široka oblast da nemam sad ni vremena, a ni volje da podrobnije objašnjavam kako funkcioniše. Uostalom, to već svi znate. Manje iskusni Odlagači pribeći će junk-u, iskusniji će napraviti nešto na brzaka i obavezno prezačiniti, ali oni najiskusniji i najbedniji (čitaj- autor ovog teksta) skuvaće čitavu večeru/ručak za sutra/ostatke za zamrzivač u želji da izbegnu povratak kompu. - I na kraju- jedna od mojih najomiljenijih distrakcija: zvanje telefonom drage osobe i direktno komentarisanje muzičkih spotova koji se u tom trenutku emituju na MTV-ju. FAZA III Očaj. Depresija koja nastupa kad shvatite da nemate više vremena ni za šta, ali da morate da završite posao kako znate i umete. Nakon toga ostaje samo da se stvar završi što brže i što jednostavnije. Ovo je bilo „Odlaganje posla“ u najgrubljim crtama. Sigurna sam da svako od vas ima svoju ličnu rutinu i svoje lične rituale, i ako imate volje i vremena (a ako ste pravi Odlagači, sigurno nemate ni jednog, ni drugog) podelite to sa svima! Vreme je da izadjemo u javnost i objasnimo narodu da to nije ništa čega bi trebalo da se stide, već drevna veština koja zaslužuje poštovanje i divljenje! Toliko. Ja sad moram da se vratim na posao, pošto mi Rok ističe sutra ujutru.

Da li ste se ikada zapitali zašto su prikazi svake nove pozorišne predstave u svim novinama vrlo slični izmedju sebe, a najave istih gotovo identične? Evo najjednostavnijeg odgovora (koji uvek teži da bude tačan): zato što novinari prepisuju jedni od drugih - kao loši djaci pismene zadatke iz srpskog u osnovnoj školi (u srednjoj se već prepisuje iz "Interpretacija" i "Lektire", i to je već teška disciplina). Iako nemam hiljadu godina iskustva u poslu kojim se bavim (iliti exp-ija, što bi rekla braća nerdovi), niti pozamašan CV (a napismeno ga nemam uopšte), imala sam priliku da odsedim na nekoliko press konferencija i pokušavam da objasnim nezainteresovanom novinarskom koru šta ja to, dodjavola, režiram i zašto bi to bilo kome moglo da bude zanimljivo. Posle današnjeg press-a, pala mi je na pamet ideja da ovekovečim tu simpatičnu ekipu koja redovito izveštava o našem radu jednim ogromantnim uljem na platnu. BDP, sticajem okolnosti, ima lepu salu za te prilike, sa velikim stolom i fensi stolicama za govornike, kao i udobne foteljice za drage nam goste iz sedme sile. Upravo zato sam i uspela da, u pola sata koliko je čitava šarada trajala, uobličim u glavi taj grupni portret ljudi bez kojih se ne može. To, otprilike, izgleda ovako: 1. RED ili ISKUSNI&ENTUZIJASTI a) Starija gospodja koja je relevantan novinar stare garde, i koja je imala prilike da vidi sve i svašta, pa u skladu sa tim primećuje i najsitnije od svih sitnica - od toga ispada najbolja vest. Primetićete da, dok pričate o tematskoj osnovi komada, ona pažljivo sluša i beleži, ali posebnu pažnju obraća na lapsuse i nelogičnosti, jedva čekajući da vas upita šta ste zapravo mislili, ako uopšte mislite o bilo čemu. b) Cica sa digitalnom kamerom i eksterno nakačenim mikrofonom, ogromnom torbekanjom prepunom rokovnika i nekih ženskih ludosti. Ona vredno snima sve što govorite i naročito joj je stalo da čim se promeni govornik, pomeri svoju opremu u pravom smeru. Kada to uradi, ona ispomera i tudju opremu, ali u pogrešnom smeru, a poneki uredjaj i isključi. Slučajno. Mimo zveranja u pravcu svojih kolega i koleginica i merkanja njihove odeće&obuće, ona ne radi apsolutno ništa. Ne postavlja pitanja, osim ako je ne zanima trajanje vašeg izlaganja, jer - kaseta ne traje večno, a ni memorijska kartica. c)Tip koji ima olovku i papir i gleda vas sve vreme sumnjičavo. Prosto vam je neprijatno da govorite o radu na sopstvenoj predstavi, jer imate utisak da lažete. On vam NIŠTA ne veruje. On takodje ništa ni ne pita, ali možda je tako i bolje. Ukratko, prezire vas iz dubine duše. 2.RED ili "NE MOŽETE TOLIKO MALO DA ME PLATITE KOLIKO JA MALO MOGU DA RADIM" a) Jako mlada devojka, gotovo srednjoškolka, izuzetno lepa i savršeno nezainteresovana. Gleda kroz prozor. Povremeno kuca SMS (dečku/drugarici/nagradnoj igri). Ako je slučajno okrznete pogledom - spustiće glavu. Ona takodje ne postavlja pitanja. b) Jedna jako draga sredovečna ženica, smeši se vam se sve vreme, stalno imate utisak da će vas pitati odkle vam ta predivna inspiracija za te fantastične predstave, ali ona ipak ćuti do samog kraja. Ipak, drago vam je kad je vidite. Mislim, draga je. Baš. c) Lik iz žutare. Ovaj ne dolazi uvek, samo ako ima nešto da se popije, klopa, ili ako je prisutan "celebrity" u ekipi. U ovom poslednjem slučaju on ipak ima pitanje, i to pitanje se redovno odnosi na sve osim na samu predstavu o kojoj se govori. 3.RED ili SLUČAJNI PROLAZNICI a) Baja koji deluje kao da je 80-ih važio za facu. Doduše, samo u svojoj ulici. On zaboravlja da isključi mobilni telefon i često se, u sred konferencije, čuje remek-delo Džona Vilijamsa u vidu glavne teme iz Star Wars-a. Tip jedva čeka da se stvar završi, pa da ode na pivo k'o čovek. b) Momak za koga u početku mislite da je novinar, a onda shvatite da je to dekorater koji ima pauzu, pa ubija vreme. Eto. I kako, na kraju, izgleda sama konferencija? Pa ništa, okupimo se mi, "kulturni radnici", kažemo šta mislimo da treba da kažemo, upravnik održi konstruktivan govor na temu ovogodišnje sezone i repertoara, novinari klimnu glavama, mi se zahvalimo, oni se zahvale, nema pitanja (možda jedno ili dva, ali samo ako je vezano za političko iščitavanje komada), opet svi jedni drugima zahvalimo i kraj. Razultat: u svim novinama izlazi gotovo identičan članak. Okej, jasno mi je - jedan je pazio na času, ostali su prepisali. Razmišljam o tome da im skratim muke i prosto napišem sve na jednom papiru, pošaljem dopis, i onda je mnogo lakše. Copy-paste i vozdra. Nisam ja nikakav idealista, znam kako stvari funkcionišu, ali hajde barem jednom da isfoliramo pravu stvar, možda ispadne zabavno.