vec desetak dana sam na zapadnoj obali. bio sam u tijuani/mexico, san diegu, la.u  i u san franciscu u kome sam trenutno. u sf.u je trenutno jedno od aktuelnih pitanja da li ce za dve godine grad biti pokriven free wireless mrezom i koja ce kompanija voditi taj posao. postoje i grupacije i snidikati koji se bore protiv ove ideje no cini se da je gradonacelnik neumoljiv

san francisco je predivan. kalifornija je prilicno opustena. izgleda da arnold drzi cvrsto uzde, mada ga pljuju posto je, cim je zajahao, skresao obrazovanju dve milijarde $ budzeta i preusmerio ih vec negde. u americi navlace decu na lekove za smirenje. ako dete tokom casa recimo zvrlja po svesci ili nesto crtkao dmah ga proglasavaju za hiperaktivno i stavljaju ga na tretman lekicima. ameri inace mnogo vole lekove. tijuana je mesto gde su lekovi neuporedivo jeftiniji nego u usa

 

cim se predje granica krecu apoteke. u americi su apoteke na svakom koraku. u vecim gradovima rade 24h i izgledaju kao manji hipermarketi kod nas. dakle u njima je moguce naci sve+ sto postoje dva/tri dugacka rafa sa lekicima i salter gde se ide sa receptom. san francisco je prelep grad, idealan za zivot. u ovoj kuci je zivela janis joplin

 la nije grad, kao vojvodina je. to je skup malih gradova bez ljudi na ulicama. samo putevi. autoputevi. ides u goste kolima 3 sata, opusteno. ford motors je 30ih godina proslog veka kupio gradski prevoz s namerom da ga unisti kako bi naterao stanovnistvo da vozi. ako bih birao gde bih ziveo a da je grad, dvoumio bih se izmedju barselone i san francisca. ustvari ne bih se dvoumio. slusacu i gledacu the roots i onda lagano krecem kuci. u sledeca dva meseca u ovom gradu nastupace sledeci sastavi koje bih rado gledao: lcd soundsystem, m.i.a. peter, bjorn & john, air, the white stripes, beirut, klaxons, morissey, the pogues, arhitecture in helsinki, the jesus & mary chain, henry rollins, !!!, dj shadow, annie lenox, peaches, gotan project, cut chemist, clap your hands say yeah! kao i cirque du soleil 

ponavljam, to je sve u sledeca dva meseca. kada bi makar vise od lapo ovih u naredne 2 godine svirali na svim exitima i eventualnim echo varijantama i koncertima bio bih radostan. u sf.u sam bio i u meni najimpresivnjem muzeju u americi. de young museum

u kome je retrospektiva fenomenalnog japanskog umetnika hiroshi sugimoto.a ako imate pregrst para, a ne znate kako da ih iskoristite idite sledece godine na burning man.a  ili investirajte u ciklotron. sem toga moja drugarica boxy me je navukla na ove japanske bombone

 

snimio sam sa mojim drugom kajlom nesto iz srca i za dusu spremite mi leba i sola dolazim sledece nedelje

p.s. uopste mi se ne dopada font i velicina slova kojima je sve ovo ispisano, ali povodom toga nista vise nisam uspeo da ucinim

vec mesec dana je kako sam u new yorku

ovde je divlje skroz
moj utisak je da mu ovaj grad dodje kao centar planete
impresionira
konstantna guzva na ulicama
ljudi su svih boja i rasa
i doprinose pomenutom utisku
i jure negde
svi su tu
i neboderi ocaravajuci
na jednom mestu
nisam imao svest
o stepenu rasne diskriminacije koji vlada ovom zemljom
ljudi bele puti diskriminisu
prvi na udaru su crnci i meksikanci
meni se svidjaju crnkinje
i nedostatak negativne energije i agresivnih ljudi na ulicama
tamo kod kuce je previse negativnog naboja
bice da su ljudi nezadovoljni
pa onda frustracije, traume, kompleksi…
ovde je visi standard
cini mi se da on utice na
ne / zadovoljstvo
i nije ih stid samih sebe
nas je svega stid
stid nas je da pricamo o tome koliko zaradjujemo
ovde je to pod jedan
da se definises sa primanjima
nemaju sta da kriju
kod nas se valjda muva mnogo
pa svi ko zmija noge
ali
odnosi
oni ljudski
su jako povrsni
naginjemo jedni drugima
mi sa evropskog kontinenta
sa amerima sve pocinje i zavrsava se
otprilike
sa tim koliko zaradjujes
i kakvi su ti planovi apropo karijere
one night stand varijante
su jako popularne
nema igranja saha pri muvanju
a kafa je uglavnom od dva deci:

nisam znao sta cu s njom
ali sam se navikao
i cepam je
onda jos jedna pojava
koja me je zaintrigirala
kafeterije
gde kupujes doticne kafe
starbucks ili neke druge
(moja omiljena je gorilla coffee )
su pune mladih ljudi
koji uglavnom sede solo
i posto je wireless pristup internetu
ovdi sveprisutan
mladi u tim kafeterijama ili surfuju ili nesto vec rade na tim svojim compovima
(dosta se muvaju preko
match.com
to je isto posebna tema
nema se vremena
pa se preko neta upoznaju i zakazuju date.ove)
ili citaju knjigu
ili zveraju okolo
otudjeno je to
sto su svi u kafeteriji solo:

i raspitivao sam se
zasto su
solo
i sve neka glupa objasnjenja
kao tu ce da se skoncentrise lakse da radi
kao gajbi mu tv odvlaci paznju…
sve neki trt mrtovi
onda manjak zivotnog prostora
uslovljen sicusnim nyc stanovima
pa idu u ficka…
ta obrazlozenja iznad su mi bullshit
ali dobio sam jos jedno u koje
ponajvise verujem
na taj nacin se socializuju
izlaze medju ostale ljude
tako je to nezgrapno
taj beg od usamljenosti u usamljenost
a ne bavljenje usamljenoscu
kao i kada svuda gde udjete
dobijete osmeh i pitanje
how are u doing today?
i iako je izvestaceno
prija
i onda vi njima kazete
i am doing good, and u?
e onda padne toliko neskriveno
iskren ali ne odgovor
da je kraj konverzacije neminovan
i samo bih jos
one koje ce da usere
da navedem
na par meni dragih lokacija
socrates sculpture park
whitney museum
ps1 warm up
cyclon rollercoaster
ruff petkom u annex.u
chees cake u veniero’s pasticerri
postavka egipatske umetnosti u brooklyn muzeju
new york kom tang restaurant
studio b
…
so long motherfuckers