Pita Zemunac devojku na prvom sastanku:

- ?ime se baviš? - Režijom - odgovara ona.- U jeeeee... Je'l to ono - struja, voda, komunalije???

 Na American Film Instituteu postoji jedna lekcija, ili je to možda neki kurs, ne znam ta?no, koji se zove Rejection Class, ili tako nekako. U svakom slu?aju, poenta tog kursa je da se student osposobi da dobro podnese odbijanje. Pošto se u svetu filma odbijanja dešavaju ?eš?e nego dogovori, ljudi sa AFI su mudro shvatili da je takva lekcija neophodna.

Jedna od stvari koje studenti u?e na AFI jeste i to da ukoliko želiš da radiš odre?eni posao u industriji, ne treba da radiš bilo koji posao u industriji, ve? treba da se izdržavaš od ne?eg što nema veze sa industrijom i da strpljivo ?ekaš da do?eš do posla kojim želiš da se baviš.

Dakle, ukoliko želiš da budeš reditelj, nema svrhe da budeš rekviziter, nego je bolje da budeš kamiondžija i da ?ekaš priliku da režiraš. Ili, ako želiš da radiš mejdžor filmove, ne treba da režiraš filmove koji idu pravo na DVD. U Holivudu su poznate pri?e o ljudima koji su u doba studio sistema polako napredovali kroz princip šegrtovanja do glavnog posla, ali sada je taj na?in rada gotovo nestao, i ljudi koji se na taj na?in snalaze su sve više samo izuzetak koji potvr?uje pravilo.

Kod nas još uvek nije tako, i šegrtovanje još uvek može biti put do onoga što želiš. Me?utim, s druge strane, moje iskustvo govori da što više radiš nešto što ne želiš u svojoj struci, barem mentalno si sve dalji od onoga što želiš da radiš. Prvo, zato što gubiš fokus na ono što si prvobitno želeo a zatim i zato što novi posao sa sobom nosi nove zahteve i izazove. I stoga ?ini mi se da ?e za pet godina, ovaj princip koji predlažu na AFI po?eti da važi i u Srbiji.

Reditelji reklama su možda najbolji primer. Svet reklama je ubistven pošto podrazumeva da se reditelj mora apsolutno posvetiti radu ne bi li ostao konkurentan, nemogu?e je napraviti pauzu pošto su u suštini svi jako zamenjivi, i ako samo malo prekinu ispadaju iz igre i samim tim gube honorare, i na?in života na koji su navikli. Iako ima reditelja reklama koji su u Srbiji uspeli da se probiju do filma, ve?ina ipak nije, i ?ini mi se da su im upravo reklame najve?a prepreka za to.

S druge strane, upravo su reklame zaslužne za o?uvanje pa ?ak i razvoj nekih autenti?no filmskih profesija kod nas, kao što je na primer sektor fotografije.

Dakle, moglo bi se re?i da su reklame pogubne za reditelje a korisne za snimatelje.

Kad je re? o televiziji, ja sam recimo tamo našao svoje uhlebljenje i moje iskustvo kao dramaturga je pozitivno. Naime, od momenta kada sam obezbedio spokojnu egzistenciju na televiziji radim više nego ikad na svojim tekstovima, i radim više nego ikad sa svojim kolegama rediteljima, i potpuno sam neoptere?en materijalnom pozadinom svojih projekata-ljubimaca.

Do?im, recimo za glumce televizija može biti pogubna, pošto donosi instant popularnost, i ljudi su te jedno vreme gladni da bi te posle, vrlo surovo, samo ispljunuli. Da ne govorimo o tome da se glumac koji odigra jednu seriju automatski smatra potrošenim i da ima puno prepreka da se nametne filmskim i pozorišnim rediteljima.

Dakle, moglo bi se re?i da je televizija pogubna za glumce a korisna za dramaturge.

Šta vi kažete?

Proteklih dana sam imao nekih tehni?kih problema sa logovanjem na blog tako da nisam sinhrono sa doga?ajima pisao o dve važne stvari za savremeni pop. Iako hronološki red nije bio takav, prvo ?u pisati o pogibiji Toše Prosekog. Toše je za života bio popularan i nema puno detalja iz njegovog života koji nisu bili dostupni javnosti. Me?utim, odavno su ozbiljni analiti?ki umovi prepustili pop scenu estradnim novinarima i niko nije uradio, za njegova života, ozbiljnu analizu stvarnog uticaja njegove muzike na ceo region.

Naime, Toše je u uslovima jedne poptuno razbijene medijske infrastrukture i rasturene SFRJ uspeo da postane autenti?na ex-Yu zvezda. Ako imamo u vidu da peva?i njegovog profila, iz Makedonije, prakti?no nikada, ni za vreme cele SFRJ nisu postigli tu slavu i prihva?enost, to ?ini njegov uspeh znatno ve?im. Sigurno je da Toše nije uspeo poput ?oli?a da se usadi u hromozome naših naroda i narodnosti ali njegova sposobnost da iskomunicira na prostoru razorenih kultura bivše Jugoslavije i to sa pop muzikom koja je daleko otmenija od nekog najnižeg zajedni?kog sadžaoce te publike, zaista jeste jedinstven fenomen. Makedonska reakcija na njegovu pogibiju je tako?e fascinantna. Iako se u nekom smislu grani?i sa preterivanjem, mislim da je pokazala koliko jedna mala i prili?no zaostala zemlja kao što je Makedonija ipak razume sav zna?aj svoje pop prezentacije u regionu i u svetu. Ne samo da je Makedonija uvek u samom vrhu jugoslovenskog roka imala mali ali odabran broj svojih predstavnika koji su u lokalu imali status božanstava, u populisti?kom domenu Leb i sol a u elitisti?kom Mizar, nego je oduvek bila snažna i u sferama filma, i drugih umetnosti. Imajmo na umu da je Makedonija iznedrila jednog autohtonog venecijanskog pobednika, bez SFRJ prošlosti, i neke jako dobre filmove u proteklom periodu i da se njihov film i sada gleda sa posebnom pažnjom svuda po Evropi, za razliku od našeg. Iz vrlo sli?nog plodnog tla izrastao je Toše i sada mu se vratio, verovatno na vrhuncu karijere što je veliki gubitak za regionalnu pop scenu. Drugi bitan pop doga?aj, svakako je izlazak Radioheadovog albuma "In Rainbows" na Internetu.

Nije revolucionarno to što su ga Radiohead ponudili fanovima po ceni koju sami odrede, uklju?uju?i naravno i džabe kao tradicionalnu srpsku cenu, to su ve? neki radili, i to ne samo The Clash ve? i savremeni giganti poput Smashing Pumpkins. To je samo jedan anarho detalj. Klju?na stvar vezana za "In Rainbows" jeste u tome što su Radiohead unutar jednog prevratni?kog koncepta plasmana svoje muzike zapravo uspeli da nas vrate esenciji rokenrol albuma kao fetiša. Sa linkovima za download koji su nam poslali na mailove, ne samo da su vratili u igru ritualni potencijal datuma izlaska albuma ve? su stvorili jednu posebnu emociju i ose?aj zajedništva, vrativši socijalni kontekst ?inu nabavljanja muzike. A toga, složi?ete se, odavno nije bilo. I mislim da je taj povratak fetišizma i rituala u nabavku albuma vrhunsko dostignu?e koje paradoksalno, beže?i od industrije, upravo rehabilituje detalje koje je industrija pružuila rokenrolu. Ja sam ina?e veliki fan Radioheada do "OK Computer", spadam me?u one koji kuju Jonny Greenwooda u zvezde iako smatram da ?e podjednako pravedno i nepravedno zauvek ostati upam?en po ?-?nk iz "Creep", tako da na kraju ni na "In Rainbows" nisam zadovoljan onim što sam zatekao na njemu. Me?utim, jako sam zadovoljan onim što sam zatekao oo njega, i smatram da je ovo verovatno najve?i doga?aj u svetu popa ove godine.