PLANETA JAPAN - Epizoda 2 – štapi?e u ruke
Nekako se lepše ?ita o klopi kad je ?ovek bar malo gladan... Svaki pravi turista, putnik, gastarbajter, student, diplomata, ex-pat ili ve? kako se ko ose?a, u poseti nekoj dalekoj zemlji, me?u prvim stvarima primeti?e hranu. Japansku klopu bije glas da je minimalisti?ka, lepa za oko, egzoti?na i uglavnom zdrava. U ve?ini zapadnih zemalja kul je povremeno i?i na japansku klopu (uostalom i na našem fensi gornjem Dor?olu postoje ve? dva mesta na kojima ona može da se proba). A kako se klopa na planeti Japan?
Prvo sa ?im se ?ovek ovde susre?e je problem kako naru?iti klopu u restoranu. Na 99% mesta meni je isklju?ivo na japanskom. Ako kelner ne zna engleski (a to je ?est slu?aj), jednostavno ideš na sre?u i pokažeš na nešto, pa šta ispadne! Na sre?u, pored ponekad spasonosnih slika u menijima, ovde postoji jedan odli?an i nadasve koristan obi?aj - mnogi restorani u izlogu imaju modele jela koje služe. Ovi hiper-realisti?ne plasti?ne instalacije su u prirodnoj veli?ini i deluju neverovatno jestivo... Meni su favorit špagete koje pobijaju zakone gravitacije
Naravno, prva asocijacija na japansku kuhinju su suši i sašimi. Ovo jelo (ta?nije grupu jela, pošto ima mnogo razli?itih vrsta) mnogi ljudi nekako izbegavaju da probaju jer pomisao na sirovu ribu može da bude prili?no gadna. Me?utim, kada se taj otpor prevazi?e, suši postaje neverovatna navlaka i gastronomska uživancija. Moj favorit je urolana varijanta – pirina? uvijen u nori algu a unutra škampi, krastavac i tofu. Jedini sašimi koji mi je bio prilino gadan je onaj od lignje. Izgleda da lignja ipak zahteva roštilj ili neki sli?an mediteranski pristup. Bitno je re?i da suši nikao ne treba da se pravi u „uradi sam“ varijanti. Riba za suši mora da pro?e posebnu inspekciju autorizovane osobe, mnogo striktniju od one za normalnu ribu namenjenu kuvanju ili roštilju. Budžiti suši od ribe se Palilulske i obi?nim pirin?em je veoma loša ideja!
Pored sušija, dosta tipi?no japansko jelo je tempura – razne vrste povr?a ili morske hrane pohovane u posebnoj smesi. Tako?e se puno jede udon – vrsta debelih rezanaca obi?no u nekoj vrsti supe-?orbe.
Naravno svaki kraj ima i svoje posebne specijalitete.U „mom kraju“, koji se zove Kansai, a ?iji najve?i grad je Osaka, favorit su jela okonomiyaki i takoyaki.Okonomiyaki je zabavna smesa svega i sva?ega, na prvi pogled li?i malo na picu a malo i na bogati omlet, ali nije ni jedno ni drugo. Služi se na vru?oj plotni, secka malom spatulom (ova re? me uvek podseti na Sun?er Boba) i klopa štapi?ima. Zabavan je garnirung od listi?a luka, seckanih tanko kao flis papir koji se pod uticajem promaje ili klime na smešan na?in mrduckaju i lelujaju.
Takoyaki su kuglice od testa u kome su vešto uba?eni komadi?i hobotnice. Ovo može da se klopa s nogu kao fast food ili u restoranima...
Kao što ve? pomenuh na po?etku, kako je na zapadu zanimljivo jesti povremeno azijsku hranu, tako je i ovde popularno probati italijansku, špansku ili francusku kuhinju. Meni su naro?ito simpati?ne ?ajdžinice-poslasti?arnice u old school engleskom ili francuskom stilu u kojim se služe neodoljivi slatkiši i kola?i?i.
Do slede?e epizode...
Prijatno!
