Za potpun ugođaj slušati.

 

Zar ne bi bilo jednostavno da smo se rodili sa ubeđenjem kakav život treba da bude? Kao nekakav listing, bile bi ispisane stavke sa "uraditi" i "ne raditi". U interaktivnom univerzalnom biranju, sklapali bismo sopstvenu ličnost, gene, kao lego kockice. I ispala bi fina igračka. Onda bismo se igrali i drugim igračkama. Stvarali neke nove.

Skoro sam poželeo da budem u komi. Ne nešto tragično, neka nesreća, već psihosomatski, prosto, odlukom izazvana koma. Bio bih bez svesti neko vreme, vratio bih se trajno oštećenog sećanja. Pre toga bih napisao sve čega bih se setio da mi se dešavalo, pokupio sve tekstove, pisanije, kroki delove izlomljene ličnosti. Sve bih to spakovao na neki norveški blog, čistim srpskim jezikom. Posle kome, zaboravio bih sve, pa i to. Probudio bih se resetovan. Ponovo bih mogao da biram stvari koje volim, stvarao osećaje prijatnosti i odvratnosti, probao ukuse, mirise, osećaje, muziku, boje. Postao bih kompletno drugačija ličnost. Stvarao bih prijatelje, proučavao ljudsku dušu da bih se odbranio. Ljudi bi me sažaljevali, iako bih negde unutra jedino ja sažaljevao sam sebe. Izgubiti sva sećanja razuzdanog života može biti prilično neprijatna stvar. Ali novom meni to nebi ni bilo važno. Tada bih verovatno želeo neke druge stvari.

Budio bih se odmoran jer nisam sanjao. Doručkovao bih lagani proteinski obrok uz voće. Zatim bih trčao, išao u teretanu da održavam definiciju. Onda bih se uvukao u neko odelo, košulju, obesio bih se kravatom. Oštar parfem, umereno. Radio bih nešto sa brojevima. Nešto važno i rukovodio bih gomilom ljudi koje ne bih ni znao. Broj 33475 će danas dobiti otkaz. U pauzi bih otišao na ručak sa Njom, slušao o modnim detaljima i mislio o Njenim grudima. Vratio bih se na posao, proveravao bilans na računu i planirao letovanje za Nju i mene. Jedan maleni deo, transferovao bih na račun za Taj dan. Nakon posla, odvezao bih se kući, pozvao majku da pitam za zdravlje. Istuširao bih se, i smsovao vreme prijateljima za večeru. Ona bi već stigla, za njom i ketering pa prijatelji, zajednički. Smejali bismo se, sedeli ispravljenih leđa, obučeni u brendove. Devojke bi otišle u kuhinju i guglovale razne budalaštine dok bismo mi uz neko light pivo, sedeli kraj plazme i igrali fudbal. Merili bismo penise automobilima, novim telefonima, komadima nameštaja i online skorovima igrice. Pre ponoći, Ona bi sredila stvari a ja bih sredio popers. U potpuno mračnoj prostoriji, presijavala bi se Njena koža na meni. Pišao bih, oprao ruke, pogledao se u ogledalo, zahvalan. Oče naš. Legao bih do nje, butinama joj dodirivao noge. Zatvorio bih oči u mrak i tišinu. Bez snova.

Svakoga dana, vedeo bih ljude koji me krišm gledaju zamišljajući savršen život koji posmatram. Na zamišljenoj tabli štiklirao bih redom "uraditi" stvari. One druge bih ignorisao sa mentalnim alarmom kada bi se opasno približile, i izbegao bih ih.

Posle dece i unuka, verovatno bih preminuo sa ljudima obučenim u crno.

"Uuuuuu, jebote, kakav san... ne smem više da se naduvavam pre spavanja..." Bolela me je opekotina od prošle noći na ključnoj kosti kada mi je cigareta upala u majicu jer se filter zalepio za usnu. Udario sam nogom o sto pokušavajući da stignem do kupatila dok ne spadne jutarnja erekcija. Kenjao sam i masturbirao istovremeno. Istuširao se, doručkovao pavlaku i salamu, tost sekao na trougliće. Zapalio sam cigaretu siguran da ih ni danas neću ostaviti. Labelovao sam emailove koji me upozoravaju na deadline, odlučan da ću to dovršiti negde uz put, ako zakačim neki wireless. Spakovao sam laptop u ranac, obukao baš kratak šorts i gornji deo crne adidas trenerke da nerviram homofobe. Naočari na oči, iPod u uši, pravac aerodrom, motorom. Skakao sam sa srednje visine glasno urlajući. Na putu do kuće, zaustavili smo se na napuštenim pešadijskim preprekama VJ i skakali, uvijali se, premetali. Ručao sam neko smeće od prekjuče. Nafilovano začinima. Stigao sam da se tušnem i ispred zgrade video Tebe. Osmehnuo sm se onako podjebljivo, krajem usana, okrenuo glavu i ušao u auto. Otvorio sam laptop i radio. Završio dva od tri upozorenja sa emaila. Shvatio da sam ponovo izgubio kreditnu karticu istovremeno opipavao džep da pronađem telefon, ključeve. Ušao bih u prostoriju sa upeglanim ljudima. Seo i "slušao" njihove želje, ciljeve, ideje. Pokušavali bi da mi objasne veličinu njihovog ponosa. "Slažem se" je bilo vrlo prihvatljivo za ovu priliku, kada god bi se napravila pauza u njihovom izlaganju. "Savršeno" sam čuvao za kraj. Tada sam im dao pdf sopstvene ideje za svo izgubljeno vreme od trenutka kada sam ušao do sada. Bili bi oduševljeni, ja bih kopao po kompu da pronađem račun izgubljene Visa kartice. Jedva sam stigao da odem do kuće, obučem se, uzmem neophodne svetleće loptice i odem na party. Sa backstagea sam Te video. Smeškali smo se zaustavljenih pogleda. Sav prostor se suzio i 3000 ljudi prosto nestalo. Igrali smo telom, a rukama se dodavali energijom. Na izlazu sam se zaustavio, okrenuo, video Te kako me posmatraš dok odlazim. Ljudi su tada najlepši. Okrenuo sam se, vratio i poljubio te kao da nikoga nema nigde okolo nas...

Legao sam da spavam, prelistavajući u umu sve što mi se dogodilo, želeo da je sve jednostavnije...

 

 

 

 

 

hajde da se vidimo?

02.08.2010. O3ONE, vreme oko cetvorke u podne. za sada.

moja video instalacija "all wrongs reserved"

u svakom slucaju, bar cemo se videti i spricati live.

 

veca slika

 

 

- Dobro veče, doktorka.

- Dobro veče, izvolite. Sedite ovde, ili ako želite, možete i leći na kanabe pored.

- O, zahvaljujem, vrlo ste ljubazni.

- Hoćete li da Vam donesu neku vodu gospođice?

- Hoćete li da kažete da toliko loše izgledam?

- Samo sam pomislila da ćete možda ožedneti. Ništa više. Kada smo kod toga, volela bih da mi kažete u čemu je stvar. Što ste došli kod mene?

Devojka koje je tada već legla na tamno zeleno kanabe na severnom zidu ordinacije doktorke Olje, pridigla se i očima punim suza, kao da gleda kroz a ne dr Olju, upitno je pogledala. dr Olja je ipak to jutro krenula na posao sa jednostavnom ravnodušnoću što joj ni danas neće poći za rukom da konačno razume ljude. Nije bila svesna da će ova uplašena mlada gospođica na kanabetu sa prepletanim nežnim nogama u dužoj cvetnoj haljinici, baš tada da joj promeni život.

- Znate, delovaće malo čudno, ali... ja sam silovana - devojka briznu u plač.

- Ali draga - postalo je jasni dr Olji da je mlada devojka žrtva nasilja. "Ooooopet podrška", mislila je za svoju pacijentkinju. "Niiiiijeeeee strašno, to je iskustvo kao i bilo koje druuugo, neko prija, neko ne... Zamisli bre deformisanog muža posle tries godina braka. Dal ti je prijatno, mame ti?", međutim, nastavila je - da li si pričala sa policijom pre mene?

- Jesam.

- I šta su ti oni rekli? Nisu mi javili da mi šalju neki njihov slučaj... Jesi li sama devojko?

- Nisam izgleda. Zato sam kod vas. Vi ste psihijatar, zar ne?

- Da... Vidim...

- Ništa vi ne vidite - povikala je devojka - ovo treba da pogledate!

Zadigla je džemper bež boje koji je imala preko cvetne haljinice, otkraivajući ogroman dekolte. To je zapravo bila jedna od onih seljačkih letnjih haljina od sintetike kod kineza. Na leđima je imala modrice i ogrebotine koje su na prvi mah odavale utisak srednje bejzbolke. Dr Olja se iznenadila i prekrila rukom usta uz brz udah. Odmah zatim je prišla devojci i bojažljivo dodirnula tamno crveno-plavu traku na leđima devojke.

- Jesi li bila kod lekara? Zovem hitnu odmah.

- Bila sam. Ne trudite se. Vidite da ima i zastarelih ožiljaka. Mene doktorka neko siluje.

- Rekli ste mi gospođice da ste bili silovani, jako mi je žao... Ja stvarno... ne znam... saosećam sa vama prvo kao žena, pa kao osoba bilo kog opredeljenja. Silovanje je strašno. Na silu...

- Niste me ipak razumeli... ja sam silovana. Nije me niko silovao. U jednini. Mene neko jako često noću siluje! Ja znate, živim sama... I koliko god puta da promenim bravu, sem dokaza koji su samo meni prepoznatljivi, nema drugih znakova nasilne provale sem u mene. Znate... Ja sam silovana više puta u svom stanu, a da nemam pojma ko me je silovao! Prosto se probudim ujuru i imam osećaj da sam silovana. Mislim, silovana sam. Ali nemam pojma kad se to desilo ni ko je to bio. To se dešavalo par puta u toku meseca. Nisam nikome govorila jer bi svako pomislio da se drogiram ili da sam poludela.

Dr Olja je na reč "poludela" profesionalno odreagovala hrabreći svoju sagovornicu da nastavi sa jebeno ludom pričom tako što se namrštila sa pogledom iznad naočari za vid sa sexy mačijim oblikom. Prekrstila je noge na fotelji gotovo izazovno.

- Izvinite, nisam mislila da kažem "poludela" u smislu vaših mušterija, ovaaaaj, pacijenata...

- Gospođice - prekinula je dr Olja - moram da proverim da li sam vas najbolje razumela... Vi tvrdite da vas neko par puta mesečno

- Četiri.

- Ok... četiri puta mesečno siluje u Vašem stanu, u kojem ste sami, a da ne razvali, a vi ne provalite ko bi to mogao da bude. Još se ne sećate ni samog čina, nego imate utisak da se to dogodilo te noći? A policija ne reaguje.

- A ovo? Da li sam i to izmislila? - pokazivala je svoja leđa ponovo zadignuvši džemper na leđima.

Dr Olja je, videvši ožiljke, ponovo prekrstila noge, koje su se ovoga puta trljale jedna o drugu sve vreme izmene.

- Dobro, kako mislite da ja mogu da Vam pomognem? Ja nisam detektiv. Sami ste rekli, ja sam psihijatar.

- Vaše ime dr Olja, imam na umu svakog puta kada se probudim znajući da sam silovana!

- Moooooolim vas - dr Olja se potpuno zbunila, nervozno uglađivala papir po kom je pisala, okretala glavu na jednu pa na drugu stranu, nešto žustrije ponovo prekrstila noge - Odkud Vam ideja da mene lože devojke, gospođice, pa sam baš Vas silovala?!

- Silovanje nije zločin iz strasti dr Olja, ključno je to da vam ne prija dok vas siluju. Kada bi vas "silovala" osoba iz vaših maštanja, onako grubo i jako, strastveno sa samo jednom idejom na umu, a to je da prodire u vaše telo karajući vas u mozak pritom; to se dr Olja zove fantazija u mom svetu. Zamislite sada da vas siluje neki mali, proćelavi, plavo-riđ krastavko, koji je do vas došao tako što je iskočio iza ugla, sapleo vas i nabio kolac u kičmenu moždinu da budete svesni a da ne možete da se pokrenete?

- Oh, Bože, šta Vam pada na pamet... Da li vas tako ta osoba siluje u tim vašim... doživljajima?

- Ne znam, rekla sam Vam. Ja sam se prevarila što sam došla uopšte kod Vas... Gle... Ipak mi radite nešto s glavom. Nisam došla da vam se žalim. Navikla sam se nekako na ta silovanja, kako god sada da vam zvuči. Ustanem pokršena nekada, nekada mi je samo mnogo teško i otkida me vagina, a miris nečeg tuđeg nosim u nozdrvama ceo sledeći dan... Nisam zato došla. Ja sam tu zbog Vašeg imena koje mi je u glavi odmah ujutru...

Devojka je lagano ustala, spojile šake ispred sebe i noge smestila blago ka unutrašnjosti. Dr Olji je delovala kao nekakva šiparica. Nije ni pomišljala na to da je možda od takve nevine osobe sa dužom suknjom na cvetove i džemperićem preko predstoji nekakvo pakleno, bolesno, iskrivljeno zlo. Ne daj Bože, možda upravo to što se njoj dešava. 

"Možda se lujka samopovređuje. Probaću sa Leksilijumom i Halkoperidolom, pa ako ne pomogne, smoriću je Artanom.", pomislila je.

- Nemojte da mislite da Vaše ime ukazuje na to da mislim da ste me vi silovali dr Olja. Ja mislim da Vaše ime znači da ste Vi sledeći! Silovanja su sve češća u poslednje vreme. Vidite da ove stare modrice ne stignu potpuno da zarastu pre ovih bolnih i novih. Kao da taj neko želi da popije onu zadnju kap iz boce jogurta, pa i udara po dnu držeći je iznad usta glave savijene unatrag... Kao da želi da me se zasiti pre... hmmm... vas.

- Zašto mislite da je moje ime baš zato tu ujutru. Možda vas to svest navodi na rešenje problema upravo kod mene. Ja mislim da niste pogrešili gospođice što ste došli.

- Ne znam. To ćemo još videti draga moja dr Olja...



nastaviće se...

 

mi. se igrali. pomogli.

klik na link

 

Želim da prodajem đevreke. Želju sam potiskivao jako dugo jer sam verovao da radim ono što volim. Sada počinjem da sumnjam. Evo kako izgledaju obe delatnosti. Stvarno se premišljam...

- El možeš da mi napraviš vebsaj?

- Naravno. Kakav website želite? Jako je važno da znam koja je svrha da bih znao šta Vam konkretno treba. Da li je prezentacioni, da li okupljate neku grupu ljudi, imate board za diskusije, da li želite interakciju sa community websiteovima poput Facebooka, twittera... da li želite da na websiteu imate blog, možda i druge registrovane korisnike bloga. Pa onda, da li želite da se websiteu pristupa sa telefona, možda neka aplikacija za touch telefone ili interaktivna aplikacija za Facebook. Možemo da napravimo i internet prodavnicu i upakujemo je u Facebook. To bi bio pun pogodak.

- E, mani me toga, ništa ja to ne znam. Ja prodajem keramiku iz Italije. Onu od 2 cola, ne ko ovi seljaci ovde. E sad, svi imaju taj vebsaj, pa reko, aj i ja da napravim jedan.

- Ok. Koliko proizvoda imate?

- Pa ima pločica kolko oćeš. Tu su još i lajsne i specijalne podne obloge sa cevima od col i po, znaš one za grejanje...

- Hmmm... Dobro. A koliko će se često menjati prodajni program?

- E, a šta te boli qrac. Jel možeš da mi napraviš taj saj ili ne možeš?

- Mogu naravno. Pitao sam Vas da bih znao da li će prezentacija biti statična ili neki CMS system da možete sami da menjate.

- E, a oću da imam i imej?

- Ime?

- Ma ne, poruke da primam preko njega...

- Aha, emaiiiil... pa hoćete, naravno. Podesite email klijent na svom računaru i primate poštu. Postoji i web servis da ne podešavate ništa. Prosto ukucate username i password i tu ste.

- A gde ukucam?

- Na stranicu. Daću Vam adresu.

- Dobro. Mora da dođeš kod mene da mi to pokažeš. Klinac non stop igra neke igrice, on će to da mi štampa kad stigne poruka.

- Ok. Dogovorićemo se.

- A kolko će to mene da košta?

- (priceless, sem ako klinac nije ko devojčica) Ovako, com domen je 1500 dinara, webhost 80e, izrada prezentacije 300e. Aplikacije i ostalo, ukoliko želite, koštaju više.

- Znači 400 evra?

- Tako nekako. Sve ostalo je skuplje.

- Dobro. Ću dam. Mada mi kažu da ima i besplatno na guglu. Vidiš, znam i ja nešto...

- (pa onda ga napravi na guglu mamu ti je*em nepismenu) Pa da, ali takav servis je opšti i ne može da zadovolji Vaše profesionalne potrebe. Postoje i drugi besplatni servisi, ali vaš domen će uvek biti redirekcija i poddomen njihovog.

- Opet ti sa tim izrazima... 

- Ok. Da li imate neku želju u vezi sa izgledom? Taman, svetao, flash, tranzicioni, blog based...

- Oću da kad odeš sve se drma i klima, pomeraju se one munje.... Onda oću ko na dnevniku, da se sastaju dve zemljane kugle, i da piše velikim slovima ko iz Kurira: "Živković komerc". Sve to sa muzikom. Ima ona pesma na jutube, na vrhu je, kad odeš odma će da izađe.

- (znaš šta, je*o te Mile Kitić na poselu, znaš? Može i Alisa da igra sa Predatorom ako oćeš al će te košta ko levi bubreg) Naravno.

- E, i jel možeš da dođeš da povadiš slike iz foto aparata, tu smo se žena i ja slikali letos u Italiji kad smo sklopili biznis za te pločice. Ima jedna pored bazena. Jelena odma uskočila a ja je slikao. Znaš kakav bazen. Da se usereš. E tu sliku oću da imam. Tu su one skuplje pločice, al ko će ovde da zna?

- Posle zemljanih kugli ili pre? (hahahahahahahahahahahahahahahhahahaha)

- Pa posle bre, jel imaš ti malo ukusa?

- Ne. Ja se bavim programiranjem.

- E, a za koga si ti radio do sada?

- Ma niko važan... princ Aleksandar, recimo.

- Eeeeeeeeee, pa tražio mi on stolice kad sam radio, metalne. Znaš kakve.... Ufffff... Trebalo mu tri, da ne plati dete mu je*em, kaže možeš da napišeš da si mi dao stolice. Di da napišem, kažem mu ja, na čelo? Hahahahahahha, grok, hahahahahah...

- U redu. Napraviću ja Vama kako mislim da je dobro, pa ako Vam se svidi to je to. Avans od 50% plaćate odmah, ostalo po završetku. Administracija u budućnosti je 10e po stranici.

- Aj ovako. Uradiš ti to meni do petka, ja ti dam pola para, a pola me sačekaš do kraja meseca, kad se vratim iz Tunisa s mora?

- (aj ovako: napušiš mi se ti lepo qrca do petka, a onda pozoveš Jelenu da mi objasni kolko je voda bila topla) Ne dolazi u obzir. Ja sada moram da idem, imam obaveze.

- Ma gde žuuuuuuriiiiiiiiiš (peva neku seljačku notu) hahahahahaha, aj ostani na ćevapčiki, znaš kakvi su? A? (Cmok u prste) Prste da poližeš. Aj, i pola kila vina pa će sve da se dogovorimo.

- Žurim stvarno, a i ne pijem alkohol.

- Si ti peder, majke ti?

- (Jesam i je*o sam ti maloletnog sina sinoć a on u predorgazmičnom grču dozivao tebe sve vreme) Budite pristojni!

- Nemo se ljutiš, zajebavam te malkice. Imamo posao. Vidi se da si fin neki. Ko da si prošao kroz finsku aaaaaaaahahahahahahaah, grok, aaaaaaahahahahahhha... Evo ti 150e sad. Ostalo dobiješ kad se vratim s mora. Jel u redu?

- (Taman da vratiš dug za parfem) Paaaa, u redu... Ako baš nemate i onih 50.

- Ma imam, al ne dam aaaaaaaaahahahahahahhhhaha, grok, hahahahahahhaha (/$%&%$$%#%, %$&$&%$/%$, u jebote, zagrco sam se...

- Ok, vidimo se kad se vratite. Do tada ću da završim ceo.

- Aj, i nemo da se igraš. Uozbilji rad. Ako ne sjebeš, ću te vežem, nigde neće da radiš, si čuo?

- Dogovorili smo se. Doviđenja, prijatno i sve najbolje na letovanju.

- Aj peško, ću te zovem s mora da vidim kako napreduje.


***

- Dobar dan, izvolite?
- Dobar dan, jedan đevrek.
- 20 dinara, molim.
- Hvala mnogo.
- Hvala Vama, doviđenja, prijatno.

 

^{interview za mtv international februar, 2010.}

 

xx: često na internetu nailazimo na termin "markogen". Pokušali smo da istražimo poreklo, ali smo još uvek u velikoj nedoumici. Kako je nastao markogen?

mm: markogen je nastao kada sam ubio marcotica. tada sam prodavao lampe u radnji koja je smrdela na govna i gazdu za sve pare. pokušavao sam da se promenim, misleći da je to neophodno kako bi prestao da osećam jednu osobu. kako nisam znao šta bi trebalo da budem, odlučio sam da neka prelazna faza bude upravo ta mutacija. tada mi je sinulo, a možda je to bila i neka lampa sa polica. i odatle markogen. marcotic on mutagen. kasnije sam shvatio da sufix gen može da implicira na genijalnost. sa promenom radnog mesta, nove kolege su nekako saznale za moj dvojni identitet i u šali me nazivali markogej. i tako sam dobio potvrdu genijalnosti. vi se zapravo ogledate u očima drugih ljudi.

xx: pa dobro, čime se bavite?

mm: multimedijom. zvuči posh i ozbiljno. to je bio jedini način da se nekako labelujem i spojim sva interesovanja u jedno ime. trenutno prolazim kroz fazu "šta želiš da budeš kad porasteš". kapiram da je loše da se opredeljujete jer je isključivo. pokušavam da pronađem kompromis. u međuvremenu 8 sati dnevno maštam. puno radno vreme. veoma savesno. verujem da postoje ljudi koji rade, oni koji nadgledaju i oni koji zamišljaju. jako je važno da otkrivate sebe stalno, a delatnost i interesovanja će doći sama. koliko napredujete u jednoj sferi, toliko će se razvijati i ostale. volim da to zamišljam kao stari majstori zidari dok grade hram. oni prave tri plana. jedan za hram koji izgrađuju, drugi za hram u šimširu koji sade pored hrama i treći za hram na onom svetu. ako bilo koji od ta tri plana stane, staju i ostala dva. tako je i sa profesionalnom ili bilo kojom drugom orijentacijom. recite mi, koliko možete da koristite svoje najbolje potencijale u poslovnom smislu ako ne znate ni kako vam izgleda čmar. da li znate kako izgleda Vaš?

xx: mislim da znam. Imam probleme sa hemoroidima.

mm: u tom slučaju, ne biste mogli da budete poštar.

xx: zanimljivo. Istraživanjem na internetu, saznali smo da se Vaše mišljenje u sferi multimedijalnih umetnosti baš ceni. Odkud to?

mm: nisam siguran da se baš ceni, ali ako ga vi cenite, onda je to to. mislim da su estetske norme i sloboda u razmišljanju ključne. takođe i moje nagle i česte promene raspoloženja. naime, danas mi se nešto dopada, i već sledećeg trenutka osećam potpunu odvratnost prema istoj stvari. neko bi to okarakterisao kao neodlučnost, a moj psihijatar kaže da je to bipolarni poremećaj. inače, ne volim bi stvari. multipraktik i broj u broj. volim da pojave svodim na minimalno i suštinu.

xx: pa kada biste sveli svoja interesovanja, to bi bilo?

mm: multimedija.

xx: da. U vašim privatnim tekstovima, izražena je emocionalnost. Koliko vam je važna emocija u svakodnevnom životu?

mm: presudna. sve što radim osećam. ili ga uopšte i ne radim. kapiram da smrt dolazi u deliću sekunde, ako baš morate da merite. izazvana je svim emocijama koje ste doživeli tokom života predstavljenim u trenutku. usled tolikog naboja, duša vam se prosto odvoji od tela. kako ništa materijalno ne možete preneti na "onaj" svet, emocije ostaju kao jedini paket u tom koferu. čine vas. znam da mnogo stvari ljudi rade mehanički, ne osećaju ništa prilikom obavljanja istih. mislim da je to loše, i da prelazi u naviku. sve to rezultira nedostatkom uzbuđenja i završi se nezadovoljstvom.

xx: da li to znači da ste duhovna osoba?

mm: definišite duhovno.

xx: da li postoji nešto za šta se ideološki zalažete?

mm: mislite, kao "mir u svetu"? mislim da nisam toliko lep da kopiram manekene. mir u svetu nije moguć jer ljudi na različite načine definišu mir. zalažem se za mnoge stvari i uglavnom su individualne prirode. odvojim, recimo, par minuta da prodavačici objasnim što ne želim plastičnu kesu koju mi daje u neograničenim količinama. sećam se kada su te kese nastale, da su ih čak i naplaćivali. sada se smejem činjenici da smo morali da plaćamo za to da naša deca kroz desetak godina ne mogu da dišu! zalažem se za psihoanalizu i fuziju. tu su još i minimalizam, lsd, reforma dobrog i lošeg. generalno, zalažem se za selektivno otvaranje uma.

xx: selektivno?

mm: da. siguran sam da nije dobro predstaviti čoveku da je životinja, ako joj ne objasnite kolika je životinja. nije dobro otvoriti um ljudima koji imaju iskrivljen sistem vrednosti. ako imaju sistem vrednosti uopšte. otuda ta reforma dobrog i lošeg. od skoro imam pojavu da komuniciram sa univerzumom pre spavanja. neki to zovu Bog ili molitva. i svaki put se osećam bezveze što masturbiram odmah nakon toga, jer se tako lakše uspavam i nemam bubuljice na licu. sve vreme se pitam, ko je odlučio da je masturbacija loša? verujem da bi svet bio mnogo lepše mesto kada bi ljudi prosto slušali sebe i radili stvari koje osećaju da su im neophodne kako bi postali bolji ljudi.

xx: koja je svrha u celoj markogen priči?

mm: najiskrenije, ne znam. ali, ako moram da definišem, bilo bi posvećeno praćenje koincidencija i njihovo predviđanje.

xx: ne razumem Vas...

mm: ovako: nekako mi uspeva da radim nemoguće stvari. gotovo uvek ih želim svim srcem. pre ili kasnije ih i dobijem. sve ono što se izdešava u procesu, usmerava me i nekako definiše. navodi na neke potpuno druge stvari i čini da tu nemoguću stvar ostvarim skoro slučajno. nije istina da je tada još uvek i želim.

xx: šta MTV generacija može da nauči od Vas?

mm: verujem ništa. ali može da živi uz mene. nije jednostavno. često je konfuzno. ja neprestano učim iz nje. tako rastem. hvala.

xx: šta sada imate u džepovima?

mm: iPod, ključ, telefon. kreditnu karticu sam izgubio juče.

 

 

 

Ovo vreme baš utiče na mene. Jedan dan bih da budem ovo, sutradan nešto drugo. Danas se osećam super, već sledećeg dana još bolje. Prekosutra sam baš sjeban. Mislim da sam poremetio unutrašnju klimu, ali tako mi i treba kad se zagađujem. Danas i sutra merim od trenutka kada zaspim dok se ne probudim.

 

 

Gladan sam. Često cangrćem po stanu. Isečem bananu na kolutiće, šaku jagoda na kolutiće, prelijem medom i jogurtom. Lupam kao lud kašikom po šolji dok sve ne pojedem, a onda usisavam poslednje kapi koje se tegle po unutrašnjosti. Ćale ne voli da me gleda, kaže da mu izgleda malo gadno. Ja uživam potpuno.

 

 

Sve više obraćam pažnju na to kako izgledam i to me malo nervira. Čini mi se da ostavljam pogrešan utisak, ali ne mogu da pronađem garderobu koja bi se menjala u skladu sa raspoloženjima jer ni jedno ne traje dugo. Tako često izgledam poput retro skinheads dizel kretena dok idem u pozoriste da radim sa Italijanima i romima. Posle toga kao skater twink. Trenutak pre nego što će da svane mirišem na Herreru i kao da sam ispao iz Equilibriuma. Ujutru delujem pomalo infantilno i uvek imam jaku erekciju kada zaboravim da skinem bele čarape koje prvo ugledam kada se probudim. Tada mi u ušima zvone zvončići kao da slušam Four Tet. U procesu da se svidim drugim ljudima, naučio sam da volim sebe.

 

 

U poslednje vreme mi se javljaju i ideje razne. Više komada. Ne biraju ni trenutak, ni mesto ni medijume. Hronološki, nemaju baš mnogo smisla. Ali me raduju. I razni neki ljudi mi predlažu da budem model, glumac, dizajner, glasnogovornik, a ja ne znam šta bih želeo od toga i često gledam u nebo da vidim kakvo je vreme.

 

 

Odlučio sam da u narednim mesecima prosto putujem. Svinja iz Soluna - svinja u Solunu. Italija, možda Beč, zatim Pariz pa Jerusalim. Na svim auto tablama duž puta, zamišljam da piše New York. Pokušavam da prebacim energiju tamo.

Želim da kupim velike naočare za sunce sa žutim okvirom. I novi život.

_{sve slike su www.markuskusbollingmo.com}

Mladi Khasekhemwy legao je na užareni pesak, u udubljenju koji je napravio sam Vetar a gde je ovaj verovao da neće propasti ili da ga pesak neće poklopiti. Pokrio se kamiljim krznom i u isti mah se ceo preznojio. Pogled mu se gubio u daljini vizuelno mešajući žut pesak sa plavim nebom kriveći stvarnost usled njegovih isparenja. Te noći, usnio je čudan san. Mogao je da vidi jako čudne prizore koji su ga u prvi mah zastrašili. Čim se probudio, izvadio je iz torbe dve mušmule i u trenu ih pojeo sa košticama. Levom rukom gnječio je mušmulu na usnama usisavajući sadržaj dok je desnom pritiskao prepucij. U glavi mu je odzvanjala rečenica iz sna koju nije razumeo, ali koja je zvučala magijski. Adobe Photoshop.

Ana je gotovo utrčala u tramvaj, zakačila je torbom automatska vrata koja su se zatvorila, ispraznivši pritom njen sadržaj po metalnom stepeništu uz prasak. Gospodin do nje, pažljivo je gledao u predmete rasute po podu koji su sada već igrali svoju čudnu igru svaki put kada bi ovaj naišao na neravninu u šinama. Njeno uvežbano oko uočavalo je razne obrise i davalo joj ideje od kojih je stezala butine od uzbuđenja. Bližilo se sledeće stajalište, i ona je nerado sakupila predmete i vratila ih u torbu. Zapamtila je ipak jedan od oblika srećna što mu je našla upotrebu u projektu koji radi. Na sledećoj stanici je izašla vodeći za sobom nevidljivom vrpcom gospodina iz tramvaja a da toga nije ni bila svesna.

Khasekhemwy nie mogao da skrene misli sa sna. Oduvek je sanjao stvari koje je već negde video, ali je ova bilo potpuno drugačije. Kao onda kada su padale žabe sa neba a on sanjao TrapcodeParticular. Odlučio je da ne razbija glavu stvarima koje nisu u njegovoj nadležnosti i zaputio se u grad da nađe objašnjenje.

- To je zbog imena, konstatovao je prastari sveštenik. Ime određuje čoveka, a ti si svakako čudan. I jedeš mušmule! 
- A šta moje ime znači?
- Kao i svako drugo, pojedinosti vezane za tvoju dušu. Tvoje ime znači „ dve sile se pojavljuju“.
- Još jedno pitanje, ako mi dozvolite.... Šta znači Adobe Photoshop?

Sveštenik se razbesneo i stvari oko njega su počele da sjaje neverovatnim plavičastim sjajem. Čudni zvuci su zviždali prostorom. Sam sveštenik je promenio boju glasa i postao hiljadu dvadeset četiri godina mlađi, a opet u punoj snazi tridesetdvogodišnjaka.

- Da se nikada nisi usudio da više pominješ to ime! Jesi li čuo? Nikada! Zaboravi ga nesrećniče odmah i svaki put kada ti se vrati u misli, ti izgovaraj: 011000010110010001101111011000100110010100100000011100000110100001101111011101000110111101110011011010000110111101110000.

Ovaj je zapamtio tajni kod istog trenutka i pognute glave, prestravljen zalaskom sunca izašao. Pronašao je udubljenje u pesku blizu svetilišta, jer je već odmakao od svoje pustinje, ogrnuo se kamiljom kožom i trudio se da ne misli. Preznojio se više puta tokom noći jer su ovde noći nešto toplije nego pustinjske. Probudio se odmoran i srećan jer nije sanjao ništa. Za svaki slučaj, izgovorio je tajni kod koji mu je sveštenik dao.

Ana je gledala u monitor na čijem ekranu je bio samo jedan prozor. Aol komunikator na čijoj listi se nalazio samo jedan kontakt koji je bio offline. Razmišljala je šta bi mogla da radi dok je čekala da se ovaj pojavi kada joj se vratila scena iz tramvaja. Odlučno je stratovala Adobe Illusrator i odmah uzela da iscrtava krive. U jednom trenutku, začula je zvuk koji je značio da je kontakt napokon dospeo online i uzbuđeno odskočila sa stolice sprečavajući sebe da odreaguje impulsivno i prva započne razgovor. Ovaj je to učinio umesto nje. Odmah je nastavila raspravu od juče vezanu za vizantijsku umetnost i renesansu. Pokušavala je da mu objasni svoju verziju dešavanja, ubeđena da je advertajzing postojao i tada, te da su sva ta remek dela nastala isključivo kao naručene reklame crkve, moćnika ili već nekoga ko je mogao da plati ne baš tako savremenu tehnologiju kao danas. Uz obilje guglovanih slika. Dopalo joj se što se ovaj sa druge strane primao. U njemu je prepoznala nekoga avanturističkog duha i sanjalačkog pogleda. Buntovnika, poput nje. Za uzvrat, dobijala je precizne podatke o nalaženju i uzgajanju biljaka koje su pojačavale i menjale dejstvo THC. U spiritualne svrhe, kako je ovaj tvrdio, dok se u njenim mislima javljao isklučivo rave. Kako nije htela da ostavi pogrešan utisak, objasnila je svoje potrebe ljudskom prirodom i pozivala se na klasične zapovesti. Budući da ovaj nije ni čuo za 10 Božijih zapovesti, dala je sebi slobodu da nekoliko njih doda. Konekcija se prekinula i neko je zazvonio na vratima. Istog trenutka, uhvatila se obema šakama za grudi i povukla majicu na kojoj je bila aplikacija koja je menjala boju u zavisnosti od jačine wi-fi signala u okolini. Njene grudi su pokazivale dobru konekciju.

Videvši da sveštenik iznerviran ubrzano odlazi ka palati, Khasekhemwy je odlučio da sam istraži poreklo svojih čudnih snova jer se bojao svakog novog zalaska sunca. Ušao je u svetilište i bojažljivo razgledao okolinu tražeći bilo šta što bi ga asociralo na abstraktne scene iz sna. Zaustavio se kod kamene ploče pri samom dnu ogromne prostorije koja je isijavala neobičnu svetlost. Na njoj su bile upravo one slike koje je sanjao! Smenjivale su se u neverovatne prizore nastavljajući njegov san pred njegovim očima. Od uzbuđenja je, kao što to obično radi, stezao prepucij, a blago golicanje mu je jasno stavljalo do znanja da ovoga puta ne sanja. Da je sve stvarno. Čitao je crteže kao otvorenu knjigu. Kada se približio spravi jer mu se činilo da slika ima i dubinu, ona se razlagala na sitne delove istovetnih boja u vidu tačaka koje su ga, ponavljajući se, asocirale na kod koji je dobio od sveštenika. Dodirno je čudnu napravu i slike su se izgubile. Njihovo mesto zauzeli su čudni simboli.

Ubrzo je začuo dalek zvuk ogromnih vrata koji je najavljivao dolazak sveštenika. Plavičasta nijansa koja je sjajila iz uređaja bojila je prostoriju istim intenzitetom kao sinoć kada je poverio svoj san, a sveštenik se razbesneo. Bio je gotovo siguran da je video stvari koje mu nisu namenjene i da će to razljutiti drndavog starca, potrčao je i sakrio se iza nekakve škrinje. Sada je mogao da vidi samo poleđinu čudnovatog predmeta na kome je nestvarno belo, kao kada dugo gledaš u sunce, svetlela ugrižena jabuka sa jednim listom na nevidljivoj peteljci.

Zvono nije prestajalo i Ana je nevoljno ustala sa stola. Na vratima je bio gospodin iz tramvaja. Predstavio se, pokazao službenu legetimaciju Državne Bezbednosti i zamolio da uđe. Bez reči je prišao računaru, okrenuo se preko ramena i upitno pogledao Anu.

- Ko je osoba sa kojom ste komunicirali gospođice Ana?
- To se vas ne tiče. To je privatno.
- Ali, mi to već znamo. Ono što od vas tražim je objašnjenje. Odakle se poznajete i kako je moguće da uopšte vodite komunikaciju sa jednom takvom osobom.
- Niste mi baš sasvim jasni. Ta osoba je Istoričar umetnosti iz Egipta. Delovao mi je zanimljivo i egzotično a posao grafičkog dizajnera nije toliko uzbudljiv, pa sam prekratila vreme običnim četom. Šta sam ja zapravo uradila loše?
- Prestanite da se pretvarate za vaše dobro Ana. Još ćete me ubediti da ste slučajno hakovali u tajne vladine projekte. Da ne znate ništa o Fibonačijevom nizu primenjenom na elektromagnetne talase. Recite mi da vaš wallpaper ne asocira na Ajnštajna i vreme?
- To je genius bar logo gospodine!
- Ok. To je genius bar, ja sam klovn koji ništa ne razme, a vi... vi ste gospođice Ana mrtvi.
- Molim?
- Dobro ste čuli. M-r-t-v-i.

Zatim se okrenuo i ispalio dva hica iz malog pištolja sa prigušivačem. Odmereno. U messenger je, po zadatku, uneo „messiah“ i ugasio računar. Izvadio je hard disk, uzeo modem i izašao skoro elegantno.

Sveštenik je skoro dotrčao do sprave i nervozno krenuo da kruži okolo. Par puta se zaustavljao kako bi se uverio u ono što vidi. Za njim je ušao i sam faraon. Sveštenik ga je detaljno uputio u stvari koje je dobijao iz uređaja. Budući da se uređaj jednoga dana prosto stvorio tu, stvari koje su se pojavljivale, sigurno su bila uputstva poslata odozgo. Prevod teksta koji je ovaj sačinio razbesneo je faraona. U pitanju su bila nekakva pravila koja su se kosila sa trenutnim društvenim poređenjem u državi i pretila da je sruše. Faraon je glatko preklao sveštanika i naredio da se celo svetilište zapečati i oko njega podigne građevina toliko velika i strma da niko nikada u nju ne uspe da uđe. Još je i dodao da se svako ko bude na njoj radio i ko se sada u njoj nalazi ostane zazidan unutra zauvek! Čuvši ovo, mladi Khasekhemwy je izleteo glavom bez obzira odmah za faraonom, pokupio svoj zavežljaj i kamilju kožu rešen da pobegne iz zemlje preko velike vode kako bi izbegao neminovnu smrt. Bio je siguran da je jabuka kriva što je primoran da ode iz svoje zemlje u kojoj je bio srećan. Jedino je želeo da pronađe nekoga ko je imao snove slične njegovim i sazna kako da ih se otarasi kako mu ne bi stvarali probleme i dalje. Nije ni umeo da objasni šta je zapravo video na tim slikama pa je rešio da istomišljenike potraži tako što će naći nekoga ko zna instrukcije koje su toliko razbesnele faraona. Morao je naći i drugo ime, jer se bojao da sveštenik možda njegovu posetu nije negde evidentirao prestrašen činjenicom da će ga to zazidati. Setio se poslednjeg teksta na spravi iz svetilišta i zvučalo mu je dovoljno dobro. Messiah.

 

hteo sam da spavam do podne, dok ne otvorim oči... ok da rezimiram... - probudili su me sestrici. "pusti mu nogu", "ne diraj je za ruku" ... u 930 - otvorio oči, odmah zapalio cigaretu. bojao se da se ne zapalim jer sam polu živ, a ova pretila da ispadne. oči su se same sklapale. - facebook. coffee deal. - stigao sam da isecem nokte na rukama. - ne i na nogama. - stojan je stigao i poneo foto aparat. prvom prilikom ga je zaboravio doma i dalje smo ostali bez. - skapirali da će sledeće fotografisanje biti do mooda jer ćemo se obući kao turisti, sa svim pratećim elementima [novčanik, aparat, ključ, perorez = sve to oko vrata + kapa + bermude + + ranac i flašica vode u ruci] i obilaziti znamenitosti grada u kome živimo večno i gde nas svi, manje - više, poznaju iz neke priče. Da bude zanimljivije, ubedićemo sebe da Srpski jezik kojim inače pričamo niko drugi ne razme, kao kada bismo pričali Filipinski. a da govor sličan gasterbajterima koji posle 20 godina dođu o5 u jugu, bude njihov jezik. odnosno, jezik kojim ćemo sa njima komunicirati. turisti. "mo-že mo-li da se slika-mo sa tebe?" "razmeni-te-mi dinare" - pola sata u gradu po suncu je bilo previše. - bzzzzzzzzz... - overili jezero prvi put ove godine. voda i nije tako hladna kad te potpuno iznenada neko okupa na metar od iste. majica_natural print na nekom liku je bio priceless, i opravdao jedan od mojih najvećih strahova. ujedno i uzroka mog odlaska u solarijum tokom zime. sa sladoledom. - čim sam seo, lopta je prošla na milimetar od mog nosa. devojčise su se smeškale. - kasnije je kovrdžava, masnija od njih polivala sladoled po sebi. - bzzzzzzzzz... - overili i kupalište na sasvim drugom delu teritorije grada. - neizostavno se igrali na dečijem igralištu pored, otkrivši nov pogled na svet sa ljuljaške u pokretu u ležećem stavu. - naravno stage. ovoga puta, markogen armonikaš i stojan lemi. - otkrili do mooda kombinaciju boja [u vidu kupaćih kostima zanimljivih devojaka na doku kraj reke] koja nam se i kasnije javljala. crveno - žuto. i saznali da se suprotnosti, u neku ruku privlače. naime, imao sam crven šorc. - otkrio sam i da frazu "ne, nikako" prosto zamenim sa "Ruška". pa kada sledeći put poželim da je izgovorim, ja prosto kažem "Ruška". - bzzzzzzzzz... - pojeli sladoled čija je sredina menjala boju i asocirala na čudne telesne pojave kod ljudi u srednjevekovnoj tvrđavi. čudan je lik koji ga prodaje. sa kevom koja za nas misli da smo dobri momci. - ladno me zvala keva. - bzzzzzzzzz... - bata je upoznao super-ujku. - drugi bata je prijatno iznenadio treceg batu. a i drugog. - kakio sam. - bzzzzzzzzz... - ručali smo. - usledilo je planinarenje. neverovatna klupa od grane drveta na jos neverovatnijem mestu. sa pogledom koji osvaja spajajući prirodu u svim agregatnim stanjima i total industrial. - emberlajz. ne ederlajz - čaj u pet. skapiram da ću ako ikada odem u Englesku, sa svima konverzaciju uvek počinjati sa "What's the weather's like?". - horizont i avioni. - videli smo potpuno žutog fiću. - devojčica na ulici se sagla da veže pertlu. dečak koji se igrao sa njom je šutnuo loptu. pritom je uzviknuo "Pazi!". lopta je zviznula devojčicu i odbila se. mi smo se iskrivili od smeha. - zatim je na trgu klinac-jebač, hodajući naleteo na neko dete i prosuo po asfaltu. - stojan je dozivao nekog drugog klinca u crvenoj majici sa "crrrr-ve-ni... crrrr-ve-ni... mo-že slika sa tebe? " - izlazeći iz trafike, stojan je u trenutku prasnuo u smeh videći me kako se still posmatram sa kinezom na metar od sebe. - pokušali da gledamo film. - umesto toga kačili pradu, sasvim podnošljivu nedelju, patetičan anti rasistički film... - žderem paštetu i puding. pijem sok od narandže. - današnja lekcija Kabbale završila se ovako: "Today, shoot for the stars! Keep finding new ways to reveal yourself in the world." - sms.