Jogurt. Nektar mamurluka, melem za creva, idealna kombinacija sa mnoštvom jela, voćni ili ne... jogurt!

Konzumiram ga svakodnevno. Obično ga kupujem u pakovanjima od pola litra. To mi nekako dođe dnevna doza. Ako kupim onaj od litar, ima da mi se vuče u frižideru pa su i veće verovatnoće da se pokvari. Zato se ponekad desi i da kupim više pakovanja od pola litra, koja potom razvlačim po ćoškovima frižidera.

 

Mogu se pohvaliti da sam imao prilike da putujem, i da probam razne inostrane jogurte. Ali nigde ko u nas. Moć navike, ili šta već drugo, ali naš, domaći, jogurt mi nekako najbolji! Stranci su većinom slatki, i gusti poputko pavlake... Ali to nema veze sa ovom pričom, već samo hoću da nam nahvalim jogurt.

 

Uzimam onaj Imlekov, sa 3.2 (slovima: trizarezdva) procenata mlečne masti (crknite od zavisti vi na dijetama!) u roze pakovanju. I ne stidim se toga.

Ovih dana im nije bilo dovoljno što su me mučili novima pakovanjima. Na tržištu se umesto dobrog, starog pakovanja od ½ litra pojavilo novo. Mnogo ružnijeg oblika za oko i za pod ruku. Svo nekako oblo, nimalo kockasto poput starog... I uopšte nema onaj zarez na vrhu koji ti lakše omogućava da ga otvoriš. Pa sam morao da se mučim kidanjem pomoću zuba u nedostatku noža.

 

Tako i danas, pred doručak, iskupljam u frižideru pakovanja od pola litra. Uzimam jedno otvoreno i još jedno čitavo, pošto znam da mi ono otvoreno neće biti dovoljno.

Sipam iz tog otvorenog u svoju šolju, sa cvetićima, do pola. Neću odmah da sipam jogurt iz drugog pakovanja, do vrha šolje, jer ne volim da mi se mešaju jogurti.

Uz prvi zalogaj hrane, uzimam i gutljaj jogurta da presečem. Malo muljanja, rezak miris i čudan ukus te mlečne prerađevine mi brzo izaziva gađenje na licu. Tražim rok upotrebe na ambalaži – 18. 4. 2009. Nakon duge matematičke operacije računjanja datuma na prstima obe ruke, dolazim do zaključka da je mom jogurtu istekao rok pre tačno četiri dana!

Ništa zato, dešavalo se i ranije. Šolja sa cvetićima out u sudoperu, šolja sa zrnima kafe in (da, ja pijem jogurt iz šolje na kojoj je nacrtana kafa).

Dobro promućkam novo pakovanje, i otvaram ga uz dosta muke sa nožem.

Prilikom samog točenja u novu šolju, primećujem da je jogurt neprirodno redak! Pa promućkao sam ga, šta mu je sad?!

Uzimam gutljaj. Osećaj je kao da pijem mleko, toliko je retko, i samo malo je kiselkasto. Ali nije jogurt! Gledam rok trajanja, i dalje je aktuelan. I šolja sa zrnima kafe odlazi u sudoperu...

 

Odužio se taj povratak do frižidera. Sve razmišljam u sebi Šta sad?!

Znam da trećeg pakovanja nema. A nema togo šta bi me nateralo da izađem ponovo do prodavnice. Priroda doručka zahteva taj jogurtisti, pa makar i u redukovanim količinama! Ali nema... Lutm pogledom po najmračnijim ćoškovima frižidera: zdenka sir, neki kajmak, sir, mleko... jokurt – jok.

Burek bez jogurta, ko Betmen bez Robina, Mirko bez Slavka, Balašević bez balada, kao bilo šta... jednostavno ne ide jedno bez drugoga.

 

Tešim sebe, jedem sir... jedem burek... nije mi onaj osećaj.

 

Kao što naslov veli,
Haug svima!

Niste me se otarasili... istina, nisam dolazio prilično dugo. I ogreših se grdno.
Živeo sam u uverenju da je Fresh McCann sajt propao jer ja mesecima nisam mogao da otvorim bilo koju stranicu (zahvalimo se mom bookmark linku). Prema tome, okrenuh se ka drugim blog sajtovima i toliko se otuđio da nisam ni pomisljao na ovaj blog prilično dugo. Mada mi je ovaj uvek bio najdraži. Možda zbog razdraganog žuto-limunolikog layout-a, možda zbog dobrih tekstova odavde, ljudi... ko će ga znati....

Avaj, nostalgije radi, pre nekih nedelju dana otkucah na google-u ime ovog sajta, da bih ubrzo doznao da je ovaj Blog i te kako živahan, i još uvek žut i limunolik!
Progrmeh sa adminom Ivanom (hvala još jednom) probleme oko ulogovanja, i ete me ponovo da pišem glupe tekstove!

Ne znam više šta sam 'teo reći... to bi valjda bilo sve za sada.
Posle ću i neke tekstove da postujem, u međuvremenu vas čitam šta sam propustio...
Drago mi je da vas ponovo vidim!

Ajd pa tako...

 

 

 

Iskoristiću ovaj post u reklamne svrhe, nemojte mi zameriti...Želim da vam predstavim eRepublik, web-based MMOSSG(Massive Multiplayer Online Social Strategy Game - ili socijalno-strateška browser igra za mnoštvo korisnika).

Nemojte odmah kliknuti na crvenu putačicu u gornjem desnom uglu, vec pogledajte o čemu se radi. Ovu igru ne čine samo tamo neki klinci, već ima i starijih igrača (najstariji igrač eRepublik-a ima 76 godina, poreklom je Madjar).

O čemu se radi? Početkom februara ove godine u eRepublik je dodata elektronska država – eSrbija, kao 65. članica (kako je nazvan). To se dogodilo nakon što je u eSvetu bilo registrovano preko 2000 građana (igrača) iz Srbije koji su tražili stvaranje sopstvene eDržave.

(trenutno stanje u Evropi)

Igru trenutno igra preko 200 hiljada ljudi (oko 9 hiljada Srba) širom planete, i svaki čovek predstavlja ustvari građanina svoje zemlje. Kao građanin imate mnoge mogućnosti. Ne samo da možete da radite u fabrikama/kompanijma, trenirate svoju snagu, komunicirate sa drugim igračima (oformirani su mnogi forumi, chat-ovi za te svrhe) već možete da budete član neke državne ili paravojne vojne jedinice i tim pomognete svojoj državi prilikom napada/odbrane. Možete preći u političke vode ukoliko vas vojska ne interesuje. Izbori za predsednika države, kandidature za ulazak u kongres, vođe stranaka, prljave kampanje... Možete otvoriti svoje novine i baviti se medijima. Otvorite svoje kompanije, zagospodarite Black Market-om (crno tržište), upravljajte ministarstvima, selite se u druge države... mogućnosti su mnoge!

Pošto strateški element ove interesantne igre podrazumeva i mogućnost uplitanja u politički život drugih eZemalja, atak na njenu ekonomiju ili stabilnost kursa valute, pored standardnog vojnog napada, kao mlada eDržava - eSrbija je ubrzo postala meta naših eSuseda. Konkretno, kao mnogo starija eNacija sa više iskustva - eHrvatska, iskoristila je neiskustvo eSrbije i uspela da je prvo uzdrma politički i ekonomski, a na kraju i vojno i tako je bilo 5 od 7 regiona eSrbije (Vojvodina, Beograd, Istočna Srbija, Zapadna Srbija i Raška) pod okupacijom eHrvatske.

Sada, u trenutku kada ovo pišem, sve regije eSrbije su oslobođene a naša vojska napada eHrvatsku, regiju Slavoniju.

Takođe je sada u tom Novom Svetu u toku Treći esvetski rat, u kojem je naš savez skoro do nogu uspeo da porazi protivnički, i time primora eAmeriku na kapitulaciju, dok eKanada i eŠpanija pokušavaju da sačuvaju bilo šta.

Okupiranjem neke regije ne samo da dobijate teritorijalno proširenje, već i te ljude koji su tamo eživeli, kompanije koje se nalaze u toj regiji, veoma bitne resurse koji su pokretači ekonomije i namećete svoje poreze.

Nadam se da ćemo ovim putem uspeti da sledimo primere nekih država, poput našeg saveznika eMađarske, koja je nakon veoma slične situacije na početku svog postojanja bila okupirana od strane eRumunije, ali se sa pojavom većeg broja novih stanovnika preporodila i danas (svega nekoliko meseci kasnije) postala jedna od moćnijih sila u eSvetu. Započnite svoju vojnu, političku, novinarsku, trgovačku, preduzetničku ili bilo koju karijeru po Vašem izboru i postanite novi građanin eSrbije sa ciljem oslobađanja i prosperiteta naše eDržave. Stariji stanovnici eSrbije će vam u tome pomoći svojim savetima i uputstvima o čemu ćete dobiti informacije istog momenta kada se budete registrovali kao novi korisnik kroz mail poruku u samom Erepublik-u.

Zato vas pozivam da se registrujete preko ovog linka http://www.erepublik.com/en/referrer/Shumor kako bih odmah bio dodat u vašu listu prijatelja, čime biste stekli mogućnost da me lakše pronađete u svakom trenutku i zatražite pomoć ukoliko vam je ona potrebna. Takođe vam savetujem da se prilikom registracije opredelite za regiju Vojvodinu, kako biste pojačali njenu odbranu u slučaju mogućeg napada...

Komandant prvog manu bataljona, prve brigade vojske eSrbije i ambasador eSrbije u eAmerici, Shumor

 

Postoje razni ljudi u mom okruzenju. Mnogo njih, svako prica za sebe, svako ima neke svoje mane i vrline. Svako cudan na svoj nacin...

E sad, ima ljudi za koje bas vezes neke osobine. A ima raznih osobina...

Od nedavno, poceo sam jako da cenim jednu odredjenu osobinu. Izuzetno je retka. Ona se ne moze nauciti vremenom, neces je dobiti sa godinama... to ili jesi, ili nisi (a nije Lav pivo). Imam tu srecu pa poznajem dvoje ljudi sa tom osobinom medju mojim prijateljima.

Izvesni I., moj dobar prijatelj, i K., ona je mnogo toga meni, tesko je opisati.

To sto oni imaju veoma je tesko i definisati. To je vise dar nego osobina. Naime, oni poseduu tu sposobnost da ucine coveka srecnim svojim prisustvom. Oni jednostavno osobe oko sebe cine boljim ljudima. I dalje ne razumem princip po kojem sve to funkcionise...

Nije da oni pricaju puno, ili rade nesto cime bi se ti osecao bolje. Jednostavno te cini srecnim to sto su oni pored tebe.

I. naprosto ne mozes da obijes. Tera te da ga sledis i uzivas. Njemu ne mozes reci ‘ne’ kada te pozove na kafu, ili na basket neki, mozda rostilj pored reke... On pokrece masu koja ga iz nepoznatih razloga slepo slusa. Iako svojom fizickom konstitucijom ne iskace iz te mase. Cak naprotiv (njegova visina je cest predmet nase sprdnje, pozitivno naravno).

Jeste da ume da se razveze u svojoj prici, ali nije nametljiv.

Sto se nje tice, dovoljno je da K. udje u prostoriju i svi namraceni unutra ce se naglo promeniti. Dugo sam za tu njenu osobinu vezivao fizicki izgled. Ali nije ni do toga. Mislio sam da svi pokusavaju da joj se nametnu, da pridobiju njene simpatije, medjutim, nije to... Nekim ljudima, ona nije vise od ‘Pa ono... slatka je...’, dok je meni nesto najlepse sto sam ikada video.

Koliko me je samo puta njen pogled oraspolozio i razveselio. Bio on u real worldu ili u pikselazi mog monitora. Svidja mi se kako ona razmislja. Njena muzika. Njena rec. I jos mnogo toga kod nje mi se dopada.

Zbog svega toga sam verovatno i toliko slepo zaljubljen u nju (tumaciti po sopstvenom nahodjenju). Zato sto me ona cini boljim, sto mi uvek izaziva osmeh na licu, sto isto tako deluje na mene i kad ona nije raspolozena, i njena prica uvek prija...

I. me ne privlaci ni sexualno, ni emotivno. Medjutim koliko je lud, verujem da bi me u odredjenim situacijama iskoristio (ukoliko ikad dodjes do linka ovog bloga, seti se samo letovanja ’08 i zajednickog kupanja... ).

Ali dobar je on skroz... Koliko sam ga samo puta zvao bez razloga da se raspricamo preko telefona kada ne znam sta cu sa sobom.

Neretko zateknem sebe ljubomorim na njih dvoje i tu njihovu sposobnost. Zavidim im... Zazelim da i ja tako pozitivno delujem na ljude oko sebe. Mada, neizmerno sam im zahvalan sto su oni tu za mene...

-emotivnost u pokusaju (?)

Mojoj babi je ju?e bio rodjendan (dama se ne pita za godine).Kao i obi?no, ona to ne broji pa je mi ’iznenadimo’.Obi?no joj za poklon kupujemo sapune, šampone(kopriva na više na?ina), satove budilnike, kreme za ruke, kafu...i sve tako, bez ideje.A ona uvek uz osmeh zahvaljuje.

 

Baba Zlatija, kako se ina?e zove, ima veliku kuhinju, žutu!I mnogo je lepa(kuhinja).I lepo kuva(baba).

Ina?e ima 3 komšinice sa kojima je nerazdvojna.Micika, Veca, Pajka i Zlatija su drugarice koje svakog jutra zajedno piju kafe, idu zajedno na pijac, leti sede na podzidi ispred ku?e i diskutuju o svim mogu?im temama.

 

Takodje volim sa mojom babom da slušam uporedno drugi rts-ov dnevnik dok ve?eram.Ja u kuhinji jedem, a ona, pošto slabije ?uje, poja?a televizor u susednoj sobi pa ?uti i gleda.Na taj isti na?in me je uputila u mnoštvo doma?ih serija – Selo gori, a baba se ?ešlja(njena omiljena), Ranjeni orao, Bela ladja...

 

Cenim kod moje babe što je tako jednostavno, a tako lepo opisala Aleksandra Vu?i?a – ?ovek sa pile?om zadnjicom na licu.Ona nikada ne psuje u mom prisustvu, makar se ustru?ava u tome...Ponekad je ?ujem iz druge prostorije kad ne zna da sam tu.

 

Ali nije poenta u svemu tome.

Naime, iako je žena zasla ve? u pozne godine, nju odlikuje velika želja za kupovinom.Ali ne obi?nom kupovinom po radnjama.Telešop je ono što nju ispunjava!

U po dana i no?i zna?e napamet da ti kaže sve informacione telefone, kodove za kupovinu, cene i novine u kojima mozeš prona?i najnovije proizvode bez kojih je nemogu?e zamiliti moderan život.Ona je jedna od onih koji kad na tv-u vide ’pozovite odmah’, ona to zaista i radi.

Ta opsesija traje ve? nekih par godina.Tako da ve? duže vreme rezidenciju Šulovi? krase mnoge sprave.Tu je ab rocket (mašina za trbušnjake, to je kupila za majku i mene - sumnjam da pomaže); sobna bicikla (isto kao i prethodno); drmalica za celulit (e to niko ne koristi!Ja sa vremena na vreme sednem na to, prebacim preko ramena i uklju?im da me masira, uberkul); one tepsije za sve dimenzije krofni; super kr?ka; dast sviper...listi nema kraja.

 

Od nedavno, meni je moja baba kupila jastuk kontur.Moj vrat i ja smo joj posebno zahvalni.On zaista pomaže.Ni sam ne znam koliko sam novaca potrošio na razne ?asopise, ali na kontur jastuku se najbolje ?ita.I veoma lepo je spavati na njemu!

 

Još jednom, sre?an ti rodjendan!

    Vreme ve?ere davno je ve? prošlo, ali to ne predstavlja nikakvu prepreku da dodjem do onoga šta želim.Istina, i nisam bio toliko gladan ve? sam samo želeo mirne svesti da provedem ostatak no?i znaju?i da sam stavio nešto u stomak. Otvaram frižider i imam šta i da vidim!Preda mnom se nalazilo pun frižider! E sad, odluciti se za klasiku - ima neka ?ajna kobasica, popularni 'zlatiborac', bez problema mogu da sa?inim najukusnije sendvi?e dodaju?i na to mnoge mazalice.Ili pak da se odlu?im za nimalo neprivla?ne ostatke ru?ka koji se sastoje od nekoliko roštiljskih kobasica, ili kako ih ve? zovu... kobasica je kobasica!Za mene je važno da je ljuta i da nema 'ono belo'... A tu je i opcija slatke ve?ere.Vu?e mi se po špajzu ve? nedeljama neki nesquick što sam kupio.Uzimaju?i u obzir koliko sam ustvari gladan, šolja mleka u kombinaciji sa time bi mi bila verovatno sasvim zadovoljavaju?a.Gotovo bez razmišljanja odbacujem tu varijantu.Nikada nisam bio pristalica slatkog obroka... Stojim ja tako, otvoren frižider ve? duže vreme, gledam ja kobasicu, gleda ona mene, i odlu?im se za nju! Naravno, ne?u ih jesti tako hladne.Uklju?ujem ringlu na najja?e da brže podgrejem iste. Opšte je poznato da obrok ne ?ini glavno jelo, ve? gomila za?ina i dodataka što idu uz njega. I tako se ponovo nadjoh ispred frižidera.Ispred mene kajmak i topljeni sir - savršen izbor?A u vratima frižidera ke?ap, majonez, senf...Jedno kontradiktorno drugome!Nikako ne idu zajedno!Izbor je težak ali odluka mora brzo da padne jer kobasice vec uveliko cvr?e na ringli ispunjavaju?i vazduh svojom ljutkastom aromom. Zatvaram o?i i nesigurno pružam ruku ka kombinaciji majonez-ke?ap-senf. Dok sam ponovo prišao šporetu, shvatam da sam preterao sa podgrevanjem i da je moj obrok zaoreo.Brzo gasim ringlu i hitam šakom ka tiganju.Premeštaju?i ga sa jednog kraja šporeta na drugi, shvatam da polako ali sigurno zadobijam opekotine na prstima ruke. ... Nakon par minuta, sedeo sam za stolom, skidao crno sa kobasice i duvao svoj prst.Ali mogu priznati da je bilo ukusno. Uvek je sladje kad se vise pomu?iš da dodješ do onoga šta želis. I šta je epilog svega?Da je hrana ukusnija ako se više potrudiš da je napraviš i ako staviš prave za?ine?Ne. Što je ve?a mogu?nost izbora, to su i ve?e šanse da odabereš pogrešno!Zato dobro pazi kod slede?e odluke..