Približava se prva srpska, a time i istorijska gej parada koja je zakazana za 20. septembar u centru Beograda. Bojažljivo se sprovodi kampanja u medijima iz razumljivih i opravdanih razloga, a pitanje koje lebdi u vazduhu poput prekora jeste "Da li je Srbija spremna za povorku ponosa"? Iako nisam baš sigurna šta to tačno treba da znači, pošto je Srbija kao Srbija svojevremeno bila spremna i za diktatorski režim, demonstracije protiv istog, bombardovanje, razne druge kategorije nasilja i ratova, tranziciju, dekadentnu trulu neokapitalističku vlast, pa čak i demokratiju... Za sve je to, ova naša jadna i mala Srbija bila spremna, a čuj molim te, da li je spremna za protesnu šetnju šačice ljudi koji su malko drugačiji od nas...

Svi se dobro sećamo kako je neslavno prošao pokušaj organizovanja gej prajda tamo neke godine, kada je na opštu sramotu svih nas koji se grozimo nasilja svake vrste i kojima je toga dosta za ceo jedan život, nekolicina ljudi homoseksualne orijentacije bila brutalno pretučena od strane - pazi sad ovo - "čuvara i promotera pravih porodičnih vrednosti" i bla bla... Čujem da se sad organizuju druge protesne šetnje, opozitne onoj koja bi trebalo da se desi 20. septembra, koje bi trebalo da nam stave do znanja, šta? Da nam je porodica trula, da se svaka druga trudnoća u Srbiji završi abortusom, da Srbi u Boga veruju samo onda kad ih zadesi neko zlo, da se u crkvu ide samo zato što je to IN, da je brak interesna institucija dvoje ljudi koji između ostalog nisu znali šta će sa svojim životom?... O čemu mi pričamo kad ni o tim vrednostima koje tobože želimo da sačuvamo ne razmišljamo, već samo da kontriramo zajednici ljudi koja možda, sa svojom rođenjem određenom različitošću, želi da se izbori za pravo na te vrednosti...

I posvuda se čuju homofobični kontraargumenti da ni strejt ljudi ne paradiraju ulicom, da deca nikako ne bi trebala da vide dvoje čike ili tete kako se ljube, jer pobogu, kako detetu objasniti šta je to, isl... Možda bi neki od ovih argumenata i bili na mestu, da mi makar pokušavamo da težimo nekoj toleranciji i ravnopravnosti, ali... Strejt ljudi ne paradiraju? Kako ne paradiraju, kad svakodnevno na televiziji, na ulici, na filmovima, serijama, svim raspoloživim čulima, možemo učestvovati u ljubavnom činu između muškarca i žene? Ja sa svojim dečkom mogu slobodno da prođem ulicom držeći se za ruke, mogu da se poljubim i pomazim sa njim na očigled svih, mogu čak da radim i neke smelije stvari na javnom mestu, a da me zbog toga niko popreko ne pogleda, a kamoli poželi da tuče ili potamani...

Što se dece tiče i "veeeelikog problema" kako njima objasniti naklonost između dvoje ljudi istog pola, taj protivargument je toliko glup i lejm i ima za cilj samo da udari na kartu dečje nevinosti, neiskvarenosti i sažaljenja nad decom koju treba poštedeti svega onoga što je "loše"... A niko se ne zapita što nam deca gledaju odvratne, nasiljem i mržnjom nabijene crtane filmove i igrice, što ih ne vaspitavamo da kažu "dobar dan" i "hvala", što ih ne učimo da znaju da se prekrste ili zapale sveću u crkvi u kojoj smo ih krstili samo zato što "svi to rade" i što to "tako treba"... Ne, najgore od svega je to da srpsko čedo tako "pošteđeno i sačuvano" od svih oblika nasilja izložimo prizoru dvoje ljudi istog pola koji se vole i upadnemo u strašnu dilemu kako mu to objasniti... Kako objasniti detetu tako jednostavnu stvar da smo svi različiti i da postoje čike i tete koji se vole na malo drugačiji način od mame i tate i da je to isto ljubav... Kapiram da bi svaki prosečan petogodišnjak pre shvatio i prihvatio takvo objašnjenje, nego objašnjenje da su dvoje čika koji se ljube ili drže za ruke neke zle čike koji hoće da unište tradiciju porodice, roditeljstva, nataliteta i sl...

Meni je iskreno rečeno, malo besmisleno što o ovome pišem, jer bih volela da za dvadeset ili trideset godina bude smešno da je iko, na bilo kojoj tački zemljine kugle, bio tučen zbog toga što je drugačiji, pa makar to bilo i u Srbiji. Iskreno se nadam tome i ako se ne bih kladila da današnja ljudska vrsta ima potencijal da doživi evoluciju na viši nivo. Jer ako su čuveni Spartanci još u antičko doba bili skroz okej sa tim da imaju homoseksualne odnose među sobom kako bi razvili i sačuvali jak osećaj ljubavi i privrženosti koji ih je u ratu činio nepobedivim, i ako je Aleksandar Veliki, čijoj se veličini, ljudska civilizacija vekovima divi i uzdiže ga na pijedestal, bio toliko širokih shvatanja da je imao više homoseksualnih avantura, od kojih je jedna bila čak i njegova životna ljubav, šta mi DANAS možemo reći povodom antagonističkog stava prema homoseksualnoj populaciji koji je evidentno prisutan svuda u svetu? Možemo reći to da je ljudska vrsta samu sebe unazadila nekoliko vekova u načinu razmišljanja, odnosu jednih prema drugima i odnosu prema svakoj vrsti različitosti. Jeste 21. vek, ali mi i dalje imamo ratove bazirane na verskoj, nacionalnoj ili rasnoj netoleranciji, ogromne klasne razlike, neo-robovlasništvo, antisemitizam, diskriminaciju ljudi koji na bilo koji način odstupaju od "društveno prihvatljivog"...

Ali ono što je najvažnije i ono što je suština mog intimnog i iskrenog stava prema ovome jeste da zaista mislim i vidim diskriminaciju i to me kao večitog idealistu i borca za ljubav, život i šansu, duboko pogađa. Ja imam šansu i život mi je u toliko lakši jer imam nadu u ostvarenje bolje budućnosti. Kakvu nadu da ima neko kome je zabranjeno da voli i da bude srećan zbog toga, samo zato što su mu se prilikom začeća hromozomi malko poigrali i stvorili ga drugačijim? Zar ne pomislimo da bi i oni želeli isto što i većina nas koja je pravo na brak, porodicu, potomstvo i društvenu "podobnost" dobila ne preterano zasluženo, nego samo zato što je "strejt" i zato što nas je više?... Volela bih da se svi ti borci za srpstvo, pravoslavlje i prave vrednosti, zapitaju imamo li pravo bilo kome sudimo, da oduzimamo nadu, snove u bolje sutra i pravo na ljubav, samo na osnovu principa većine, odnosno sile? Da li je to hrišćanstvo, pravoslavlje? Ne, sigurno nije...

I zato je moja poruka za kraj...

Ljubav nije da se krije, nego da se ponosi... Iskreno se nadam da 20. septembra niko neće imati problem da se ponosi time što nekoga voli i da ne daj Bože, bude pretučen zbog toga. Verujem u moju Srbiju!

Živimo u tranziciji, ok... Rečenica koju smo počeli da izgovaramo po navici, kad god primetimo neku društvenu izraslinu, pripisujemo je tranziciji kroz koju prolazimo čini se, pa već skoro deceniju... Neki su porasli, neki sazreli, a neki bogami i osedeli prolazeći kroz taj, još uvek nedovršeni tunel za koji smo ulaz platili poprilično, ali će izgleda izlaz biti mnogoo skuplji. I tako mi šetamo kroz tu tranziciju, a na putu ka izlazu, tamo negde u pomrčini koju još uvek ne grabimo šakama, životarimo kao neke živuljke koje se gložu međusobno kad nestane hrane, vode, interneta... Da baš... Gadan taj internet i ko ga izmisli! Zahvaljujući sve većem postotku konektovanja Srba na globalnu mrežu, dobismo jednu modifikaciju već postojeće društvene pojave, a to je - *virtualni hejt* (na srpskom mržnja, al na engleskom zvuči bolesnije :)) Tja... nije da je nešto što do sad videli i na svojoj koži osetili nismo, pa pobogu zar se oduvek nismo najviše mrzeli među sobom? :) Nema tu neke preterane egzotike vezane za pomenuti pojam, al ono što je interesantno jeste svakako ono _virtualni_. I to bukvalno. Mrzeti nekoga tek tako, bez osnova, razloga, čak i cilja, motiva i namere apsolutno i potpuno virtualno, bez ikakvog dokaza da objekat hejta uopšte i postoji. Hiiit! I to... virtualno je suprotno od realnog, pa se može reći da je to praktično nepostojeći hejt. Ali ne... Patoliškoji je i intenzivniji od realnog jer je bez lika, bez grimase, bez pogleda, sakriven u kutiji, iznenađujuć, čudan, nepojmljiv svima onima kojima je inače pojam mržnje stran. Pf, to je već za psihologe... _Tranzicije, globalizacije i ostale trta mrte... a taj internet i ko ga izmisli, samo kvari decu..._ :)

Nekada su ljudi imali vreme. Za mladost, za trenutke. Nekada su se parovi upoznavali na igrankama. Nekada su muškarci nosili frakove, a žene duge čipkane haljine vežene svilom. Nekada su govorili "izvinite" i "hvala". Nekada su pili kuvano vino i jeli pečeni kukuruz. Nekada su devojke bile prošene. Nekada je poljubac značio ljubav. Nekada su devojke znale da predu, štrikaju, heklaju, vezu. Nekada su ljudi jeli jabuke, orahe i med, ustajali u zoru, a legali sa prvim sumrakom. Nekada se znalo ko su otac i majka. Nekada su ljudi jahali konje. Nekada je dan bio duži, a noć taman onoliko koliko je potrebna. Nekada su ljudi pisali bajke. Nekada su žene bile majke, a majke žene... Jel? Danas... Mi smo danas totalno kul! Imamo televiziju, internet, blu tut, wireless, voip, 3g, GPS... Imamo automobile od 300 konjskih snaga, pisma nam stižu u deliću sekunde, hiljade pesama na ajpodu, lap top pod miškom i stotine ljudi u imeniku telefona. Vidimo milione i milone boja, živimo brzo i hranimo se lako... u Meku. Ma, super smo i sebi samima zavidimo na svemu što imamo... Zar ne? Ah, da, zaboravih imamo i Jelenu Karleušu... :) _Zovem te samo da ti kažem da te volim, da si ti moja ljubav... ali ti opet nisi dostupan... U redu, neću te više zvati... Puši k***c bre!_

Laganim korakom sam ušla u prostoriju koja je odisala njegovim mirisom. Noge su mi klecale, a u stomaku mi se javio onaj divni ose?aj neizvesnosti i radosti što ?u ga videti, dodirnuti, probati... Eno ga. Stajao je u uglu, sav divan i ugla?en, upeglan, mo?an i snažan i tako prokleto lep. Blistao je. Kao da je znao da me fascinira, prosto me je mamio da mu pri?em i dodirnem ga... osetim njegovu snagu i mo?... 24... dovoljno je samo re?i taj broj, pa da u glavi stvorite sliku o snazi i superiornosti, o neverovatnom doživljaju i zadovoljstvu koji on može pružiti... 24... to je veliko... i veliko... i mnogo mo?no... Prišla sam mu odlu?nim koracima. Znam i ose?am da ?e uskoro biti moj. I samo moj. Dodirnula sam ga. Osetila savršenost i glatkost pod prstima. On me mami još više. Znam da više ne?u mo?i da se zaustavim i da se ne?u smiriti dok ga ne dobijem. Celog... A i on to zna. Zna da ?u mu se predati i voleti ga kao ni jednog do sada... Kad jednom osetiš tako nešto pod prstima i kada se oseti takva snaga i superiornost, više ne postoje kompromisi... To se zove ljubav... !/upload/data/textpattern/435.jpg (iMac)! *iMac, 24 inch widescreen*

!/upload/data/textpattern/385.jpg (Swarovski freezer)! Pre neki dan sestra i ja pazarimo u samopozluzi. Na odeljku za povr?e kupuju?i neke namirnice, bacim pogled na korpu u kojoj se nalazio praziluk skoro metar duga?ak i prasnem u smeh. U životu nisam videla ve?i i jedini komentar koji sam dobacila sestri, u tom napadu smeha bio je: _"Draga, e ovo se zove praziluk"_... A ona se nasmeja pa upita _"Odkud u Srbiji toliki praziluk?"_... Gledam na televiziji otvaranje novog tržnog centra svemirskih razmera. Dobismo tržni centar najve?i na Balkanu. Okupio se sav folkerski, politi?ki i preduzetni?ki zvezdani roj, u našim medijima popularno nazivan "džet-set", na otvaranju tog novog svetskog ?uda koji ima osnovnu funkciju da ve? veoma sre?ne i zadovoljne stanovnike glavnog grada, u?ini još sre?nijim i zadovoljnijim brojnim sadržajima. Lepo, humano... Nemojte uzdisati, nemojte ?eznuti, jer je za vas tako obi?ne i male ljude, ionako nedostižan - "Swarovski" frižider. Ili frižider sa "Swarovski" kristalima. Hot spot za pazarluk ovog glamuroznog i nadasve ekstravagantnog ku?nog predmeta je upravo spomenuti tržni centar (najve?i na Balkanu). Ali.. Kao što ve? rekoh, takve stvari su ipak namenjene posebnim kupcima. (Verujem da u ovakav frižider ve? odavno pakuje svoje namirnice jedna od diva naše estrade, koja je svojevremeno na nacionalnoj televiziji prezentovala svoj klozet sav u "Swarovski" kristalima. Zamislite obavljenje "poslova" u takvom ambijentu... Sevap...) Spisateljica impresivnog književnog gabarita izdade novu knjigu i napravi grandioznu promociju. Eto šta ?e se ?itati u dvehiljadeosmoj, ako je nekome možda i palo na pamet da pita! Dok trepnete, u rukama ?ete držati još jedan srpski bestseler. To je naprosto _must have_! Klju?na re? *grand*, klju?no slovo *r*... I ko može re?i da Srbija ne napreduje? Stvara se, gradi, radi, piše, peva... I ne samo da se u Srbiji može najbolje pojesti, popiti, provesti, ne samo da imamo najve?e tržne centre i zadovoljne i sre?ne gra?ane, nego nam i povr?e dostiže gigantske, razmere. Posebno praziluk...

!/upload/data/textpattern/335.jpg (OhMiBod)! Ako volite muziku, istraživanje novih stvar?ica, a pri tom ste nepopravljiva _geekuša_, nema sumnje da je upravo vama namenjen novi seksi gedžet koji se od nedavno može pazariti preko interneta - *OhMiBod*. Koliko god zvu?alo neverovatno i blesavo, kada mi je prijatelj spomenuo novu spravicu namenjenu ženama, koju je sasvim slu?ajno pronašao na internetu i potpuno se oduševio, morala sam da proverim o ?emu se radi. U pitanju je poptuno suluda ali svrsishodna novotarija koju smisliše dragi nam Amerikanci kako bi ženama priuštili nezaboravno iskustvo "plug-and-play" doživljaja - vibrator za iPod. What? Funny, ?itaj dalje... OhMiBod je stilizovani vibrator koji putem USB-a možete priklju?iti na svoj iPod, a koji ?e proizvoditi vibracije u ritmu vaše omiljene muzike. Bilo da je opuštaju?a ili brza i energi?na, OhMiBod ?e je prepoznati i prilagoditi joj se, pružiti vam na taj na?in neverovatni užitak i svojevrsnu zabavu, tvrde proizvo?a?i. A šta kažu žene koje su isprobale? One koje se nisu stidele da priznaju da su postale fanovi ove stvar?ice, kažu da je ose?aj neverovatan jer su uvek u iš?ekivanju na koji ?e na?in OhMiBod odreagovati na njihovu omiljenu muziku. ?ak je napravljen i forum na kom možete pro?itati preporuke i plejliste koje "pružaju najve?i užitak"... Blesavo, zar ne? No, to nije sve... Kompanija koja je smislila ovaj gedžet mislila je i na one koje nemaju iPod, pa se tako sli?na spravica može pazariti i za mobilni telefon, s tim što u tom slu?aju zvono telefona proizvodi vibracije. (Smeh!) Paletu proizvoda je ispratio i originalni video klip u kom devojka, potpuno destruirana dolazi sa posla, provla?e?i se kroz gradsku gužvu, leže na kau?, uklju?uje svoj iPod i omiljenu muziku i prepušta se uživanju... OhMiBood košta 69 dolara i dolazi u pakovanju sa svim neophodnim prate?im elementima (baterije, kabl) i elegantnom plišanom tašnicom. Eto ideje za originalni ro?endanski poklon devojci, drugarici, koleginici... :)