30.april, veče.
Svi se spremaju da negde slave Praznik rada. Ja sam (naravno) napravio nekoliko paralelnih dogovora, legao u krevet i razmišljao koga je najlakše slagati. Moram da lažem u tim situacijama samo zato što sam glup i neorganizovan, a rokovnik i kalendar me samo još više zbunjuju.
Poslednje čega se sećam te večeri jeste da sam pred san pomislio „Jaoj, kako mi se negde putuje“
1.maj, jutro.
Telefon zvoni kao sumanut, ja nadrkan jer nisam smislio laži koje je trebalo da smislim.
Dok ispijam kafu, kroz glavu mi proleti misao (ničim prizvana)
„Uh, kako mi se snima film. Trenutno ne mogu da zamislim ništa uzbudljivije od snimanja“
Posle pola sata – javljam se na nepoznati broj.
- „Ko je?“
- „Bane, Mina je. Slušaj, da li bi pristao da se za sat vremena spakuješ i odeš u Skoplje da snimaš non-budget film?
- (razmišljam 5 sekundi) Da. Idem da se spakujem.
I skroz sam u fazonu kao - lud sam, akcija, zezanje!
Na FB-u postavljam status „Otišao sam u Makedoniju da snimam film“
Stižem u Skoplje, svi me dočekuju kao da sam neka zvezda, i ja provalim da je reč o skrivenoj kameri. Od tog momenta, narednih 48 sati pitam svih 300 ljudi koje sam upoznao „Da li je ovo skrivena kamera i koliko još traje?“ ... pošto svi hoće da me poljube, pomaze, voze me tamo-vamo, ja kao lud ulazim u neka kola da me vozi neki tamo čovek koji mi priča na tečnom srpskom „Brate, ja sam jedini preživeli iz zemunskog klana brate! Znači moja ekipa su bili Pacov, Ranac, Šiptar...“ i on me negde istovari i kaže mi da mu se obratim ako me neko dira – on je moja zaštita (?!). Više ga nikad nisam video.
Pošto se ispostavilo da nije ni skrivena kamera, ni Truman show, ja počinjem da se uklapam u potpuno psihotičnu sredinu. Makedonci su ludi kao zvono! Kad razmišljam o dalekim kulturama i civilizacijama nikad mi ne padne na pamet da su oni samo 6 sati vožnje južno od nas.
Vrlo brzo shvatam da moram da uradim sve sam, jer rediteljka ne razlikuje srednje krupan plan od krupnog, ne ume da daje indikacije, i jedino što želi jeste da bude kontroverzna javna ličnost. Pokušavam da se oslonim na snimatelja (koji bi trebalo da je jako bitan faktor), međutim čovek je pozajmljen iz makedonske televizije gde snima jutarnji program – znači mrda kamerom levo-desno od voditelja do gosta i nazad.
U Skoplju nigde ne sme da se puši – ja kršim zakon non-stop jer sam težak zavisnik. Dozvoljeno mi je. Dolazi maserka na set, masira me. Neko ko se predstavio kao izvršni producent mi kaže da mi je zakazao 30 intervjua (?!) koje ja ne mogu da dam jer ne umem da pričam pred kamerama, asistent nekog asistenta mi gura vodu u usta da ja ne zamaram ruku (?!). Jebiga, ludi su. Bez obzira što ja ponavljam „Ne sum Džoni Dep! Jas se vikam Bane i ne sum zvezda!“
Ulazimo u probe za snimanje bez organizatora ili nekog asistenta... ma film „Šutka“ potpuno.
Na prvoj probi se zaljubim. Valjda se to tako kaže, ne znam. Onako, ostanem bez daha... u stvari počne da mi trne sve od predela prostate ka periferiji. Kao onaj osećaj kad imaš 5 godina i osećaš neke lepe nadražaje, ali ne znaš tačno odakle i zašto dolaze.
Tako zbunjen i glup, počinjem sa snimanjem, i jebiga - imam svaku scenu i svaki jebeni kadar u filmu, za koji mislim već drugi dan snimanja da će me oterati na ulicu.
Međutim, moji novi makedonski drugari su toliko smešni i zabavni i ne dozvoljavaju mi da klonem nijednog trenutka. Uvek ima spremnog alkohola i trave, dobre muzike i sprdnje na račun makedonskog jezika koji je sam po sebi sprdnja.
3. maj, veče
Ja izgovaram rečenicu „Ostavi njega, budi sa mnom“
4. maj, rano jutro
Napuštam hotel i odlazim sa svim stvarima kod osobe u koju sam se zaljubio.
15. maj, jutro
Na putu za Beograd konstatujem da mi se malo utroba pocepala kad sam krenuo nazad. Konstatujem da mi i nije toliko bitno kakav će biti film. (pogreši čovek, pa šta sad)
Shvatim da sam sreo neke blesave ljude zbog kojih sam produžio boravak u Makedoniji još 7-8 dana nakon zadnje klape.
Preskočio sam one prve faze zabavljanja kad se trudimo da budemo doterani do jaja i da za svaki izlazak imamo drugi parfem, sve sam to preskočio jer smo drago biće i ja živeli već zajedno.
Primećujete vremensku razliku između 4.i 15. maja? Primećujem je i ja. Sada. Podneo bih vam raport, ali ja tih dana zaista nisam znao koji je dan, koliko je sati, gde se nalazim i ko sam zaista.
Kad bih probao da verbalizujem, zvučalo bi otprilike kao da mi je koštana srž svršavala bez prestanka, od 0 do 24.
A samo sam poželeo da negde otputujem i da nešto snimam. I tako je i bilo.
Ljubav mi nije bila u planu. Ali je skroooz super.
p.s. dokaz koliko su ludi (a i ja sa njima)
Klik na ovaj dole link
Izvestaj sa snimanja boze me sacuvaj
