ja ne umem da spremim ništa slatko. ali baš ništa. 

ali nekad u besmislenom surfovanju netom naletim na sliku nečeg ovaaaako lepog i poželim da napravim. 

plus što se recept zove boyfriend replacement. 

 

Znate ono kad vam se jede nesto "ozbiljno", a imate vremena samo za cokoladicu.

Svet napreduje:

Subtly crunchy and with its palate-challenging mix of salty, sweet and sour flavors, one of our office-mates put it best when she called Komforte Chockolates' Tortilla Lime + Salt bar a "super stoner snack." The treat expertly balances a difficult combo of tangy lime, small bits of tortilla chips and a rich milk chocolate base, all nicely punctuated by a hit of salt, even pleasing our tasters who initially thought they "would hate it."
 

Jogurt. Nektar mamurluka, melem za creva, idealna kombinacija sa mnoštvom jela, voćni ili ne... jogurt!

Konzumiram ga svakodnevno. Obično ga kupujem u pakovanjima od pola litra. To mi nekako dođe dnevna doza. Ako kupim onaj od litar, ima da mi se vuče u frižideru pa su i veće verovatnoće da se pokvari. Zato se ponekad desi i da kupim više pakovanja od pola litra, koja potom razvlačim po ćoškovima frižidera.

 

Mogu se pohvaliti da sam imao prilike da putujem, i da probam razne inostrane jogurte. Ali nigde ko u nas. Moć navike, ili šta već drugo, ali naš, domaći, jogurt mi nekako najbolji! Stranci su većinom slatki, i gusti poputko pavlake... Ali to nema veze sa ovom pričom, već samo hoću da nam nahvalim jogurt.

 

Uzimam onaj Imlekov, sa 3.2 (slovima: trizarezdva) procenata mlečne masti (crknite od zavisti vi na dijetama!) u roze pakovanju. I ne stidim se toga.

Ovih dana im nije bilo dovoljno što su me mučili novima pakovanjima. Na tržištu se umesto dobrog, starog pakovanja od ½ litra pojavilo novo. Mnogo ružnijeg oblika za oko i za pod ruku. Svo nekako oblo, nimalo kockasto poput starog... I uopšte nema onaj zarez na vrhu koji ti lakše omogućava da ga otvoriš. Pa sam morao da se mučim kidanjem pomoću zuba u nedostatku noža.

 

Tako i danas, pred doručak, iskupljam u frižideru pakovanja od pola litra. Uzimam jedno otvoreno i još jedno čitavo, pošto znam da mi ono otvoreno neće biti dovoljno.

Sipam iz tog otvorenog u svoju šolju, sa cvetićima, do pola. Neću odmah da sipam jogurt iz drugog pakovanja, do vrha šolje, jer ne volim da mi se mešaju jogurti.

Uz prvi zalogaj hrane, uzimam i gutljaj jogurta da presečem. Malo muljanja, rezak miris i čudan ukus te mlečne prerađevine mi brzo izaziva gađenje na licu. Tražim rok upotrebe na ambalaži – 18. 4. 2009. Nakon duge matematičke operacije računjanja datuma na prstima obe ruke, dolazim do zaključka da je mom jogurtu istekao rok pre tačno četiri dana!

Ništa zato, dešavalo se i ranije. Šolja sa cvetićima out u sudoperu, šolja sa zrnima kafe in (da, ja pijem jogurt iz šolje na kojoj je nacrtana kafa).

Dobro promućkam novo pakovanje, i otvaram ga uz dosta muke sa nožem.

Prilikom samog točenja u novu šolju, primećujem da je jogurt neprirodno redak! Pa promućkao sam ga, šta mu je sad?!

Uzimam gutljaj. Osećaj je kao da pijem mleko, toliko je retko, i samo malo je kiselkasto. Ali nije jogurt! Gledam rok trajanja, i dalje je aktuelan. I šolja sa zrnima kafe odlazi u sudoperu...

 

Odužio se taj povratak do frižidera. Sve razmišljam u sebi Šta sad?!

Znam da trećeg pakovanja nema. A nema togo šta bi me nateralo da izađem ponovo do prodavnice. Priroda doručka zahteva taj jogurtisti, pa makar i u redukovanim količinama! Ali nema... Lutm pogledom po najmračnijim ćoškovima frižidera: zdenka sir, neki kajmak, sir, mleko... jokurt – jok.

Burek bez jogurta, ko Betmen bez Robina, Mirko bez Slavka, Balašević bez balada, kao bilo šta... jednostavno ne ide jedno bez drugoga.

 

Tešim sebe, jedem sir... jedem burek... nije mi onaj osećaj.

 

Znam da je mozda spot bajat, ali i dalje dobija potpuno oprecne komentare. Nekima je stvar potpuno genijalna, nekima krajnje odvratna. Kako se Vama dojmi?

 

 

diesel xxx 

 ....ta bobonica od banera, ispod ostalih banera na ovoj strani...to je moje. ja inače volim i one kič staklene bombone. ..jače je od mene...

toliko mu je trajanje- blogu (anarodic.blogspot.com/)  . nekad je slađa, nekad kiselkasta, nekad se lepi za zube, a nekad uopšte nije da se pojede nego ko staklena samo kao ukras.  od plastelina? nekad zgnječena, neklad onaaako...zavisi koliko je stajala...i tako totalno metaforično... 
 

 
 

Što ja volim one zelene jabuke. Znate one što su kao kisele a u stvari su slatke. Velike, sočne, kad ih zagrizeš a ono curi iz njih, i skuplja ti se pljuvačka, i pomisliš da je to najlepše voće na svetu. Ni slučajno ih ne ljuštiti i seći na kriške! To je huljenje. Velika nepravda prema tim jabukama. One žele da budu grižene. Mljac. a>E sad, zašto ja spominjem sad ovog nedeljnog jutra te jabuke? Prvo - zato što ih mnogo volim, i trenutno mi se jedu za doručak, i drugo - zato što su mi juče nestale dve takve jabuke iz kuće. Ustajem iz kreveta, pitam roditeljicu šta ima novo u životu, a ona kaže - "Ništa specijalno, bio jutros pop." - "Zašto je bio pop?" - to ja pitam. - "Pa valjda da sveti vodicu za Uskrs, poranio, ne znam ni kad je Uskrs" - "Nisi ga valjda pustila u moju sobu dok spavam da mlati onim drangulijama?!" - "Nisam, rekla sam da ti je soba zaključana, pa on malo mlatio ovuda, izrecitovao onu pesmicu dva minuta i krenuo" - "Jesi mu dala pare? Priznaj da jesi!" - " 'ajde ćuti, dala sam mu 200 dinara, pa mi posle tetka Milica, Sretina žena rekla da oni njemu više ne daju pare od kad su videli da ima kuću sa šest kupatila." - "Dobro, ti si nepopravljiva. Aj ćao." Roditeljica me zaustavlja... - "Ej zamisli, krenula ja da ga ispratim, a on mrtav 'ladan prolazi pored činije sa voćem i uzeo ti jabuku!" - "Koju jabuku?! ZELENU?!" - "Pa zelenu. A meni onda bilo žao onog njegovog asistenta Sime što trčkara za njim pa ja uzela i onu drugu jabuku i dala njemu" - "Čekaj malo... pop te nije pitao da uzme jabuku, samo je uzeo?!" - "Pa dobro, šta sad, 'ajde nemoj odma' ti drvlje i kamenje... neka, pusti... ićiću da ti kupim te jabuke." - "Ja sam te jabuke platio 150 dinara!!! JA! I rasporedio sam tačno kad ću koju da pojedem!" - "Pa dobro bre... šta hoćeš ja sad da uradim? Da se ubijem zbog tih jabuka?" - "Neću da se ubiješ nego da ga pozoveš na mobilni, i da mu kažeš da ga je zamolio tvoj sin da mu vrati jabuku koju je uzeo jer on mnogo voli te jabuke, i da se izvineš na neprijatnosti u koju se sam uvalio." - "Pa ti si lud! Hoćeš da pop misli da nisi normalan? Šta da kažem čoveku?" - "Pa kaži mu da sam oboleo na živcima i da samo želim nazad svoju jabuku." - "Ćuti bre tu, hoćeš da se po celom kraju priča kako praviš pizdarije sa popom?" - "Ne. Samo hoću sad za 10 minuta da jedem jabuke!!! Hvala." Ja nikad u životu nisam uzeo nečiju jabuku bez pitanja i pojeo je. Niti poznajem nekoga ko to radi. To je za mene deseti univerzum! .

    Vreme ve?ere davno je ve? prošlo, ali to ne predstavlja nikakvu prepreku da dodjem do onoga šta želim.Istina, i nisam bio toliko gladan ve? sam samo želeo mirne svesti da provedem ostatak no?i znaju?i da sam stavio nešto u stomak. Otvaram frižider i imam šta i da vidim!Preda mnom se nalazilo pun frižider! E sad, odluciti se za klasiku - ima neka ?ajna kobasica, popularni 'zlatiborac', bez problema mogu da sa?inim najukusnije sendvi?e dodaju?i na to mnoge mazalice.Ili pak da se odlu?im za nimalo neprivla?ne ostatke ru?ka koji se sastoje od nekoliko roštiljskih kobasica, ili kako ih ve? zovu... kobasica je kobasica!Za mene je važno da je ljuta i da nema 'ono belo'... A tu je i opcija slatke ve?ere.Vu?e mi se po špajzu ve? nedeljama neki nesquick što sam kupio.Uzimaju?i u obzir koliko sam ustvari gladan, šolja mleka u kombinaciji sa time bi mi bila verovatno sasvim zadovoljavaju?a.Gotovo bez razmišljanja odbacujem tu varijantu.Nikada nisam bio pristalica slatkog obroka... Stojim ja tako, otvoren frižider ve? duže vreme, gledam ja kobasicu, gleda ona mene, i odlu?im se za nju! Naravno, ne?u ih jesti tako hladne.Uklju?ujem ringlu na najja?e da brže podgrejem iste. Opšte je poznato da obrok ne ?ini glavno jelo, ve? gomila za?ina i dodataka što idu uz njega. I tako se ponovo nadjoh ispred frižidera.Ispred mene kajmak i topljeni sir - savršen izbor?A u vratima frižidera ke?ap, majonez, senf...Jedno kontradiktorno drugome!Nikako ne idu zajedno!Izbor je težak ali odluka mora brzo da padne jer kobasice vec uveliko cvr?e na ringli ispunjavaju?i vazduh svojom ljutkastom aromom. Zatvaram o?i i nesigurno pružam ruku ka kombinaciji majonez-ke?ap-senf. Dok sam ponovo prišao šporetu, shvatam da sam preterao sa podgrevanjem i da je moj obrok zaoreo.Brzo gasim ringlu i hitam šakom ka tiganju.Premeštaju?i ga sa jednog kraja šporeta na drugi, shvatam da polako ali sigurno zadobijam opekotine na prstima ruke. ... Nakon par minuta, sedeo sam za stolom, skidao crno sa kobasice i duvao svoj prst.Ali mogu priznati da je bilo ukusno. Uvek je sladje kad se vise pomu?iš da dodješ do onoga šta želis. I šta je epilog svega?Da je hrana ukusnija ako se više potrudiš da je napraviš i ako staviš prave za?ine?Ne. Što je ve?a mogu?nost izbora, to su i ve?e šanse da odabereš pogrešno!Zato dobro pazi kod slede?e odluke..  

Ne dozvolite da Vas prevare ako želite brk omastiti dobrim kajmakom. Meni su to u?inili na Zlatiboru, di sam se najmanje nadao da tako što može da se desi! Ni lepinja friška nije odagnala gorki ukus lažnog kajmaka! Klju?ni momenat kupovine srpskoga brenda zvanog kajmak ili mladi sir za mazati, jeste - kako prepoznati kajmak baku. Prava kajmak baka je gotovo uvek odevena u plavo-crno-braonkaste kombinacije, tj. nijanse. Nikako ne uzimati kod bake koja nije dovoljno puna?ka, da ne kažem - debela! Krasi je i rumenilo prirodno na obraš?i?ima. Ne mora da ima brkove. Kajmak baka na glavi ima maramu i uvek je dobro natrontana, bilo da je leto ili zima. Odlikuju je i smernost, bogat zahvat naslaga kajmaka nožem pri pružanju usluge degustacije, kao i kecelja, te i široka suknja do ispod kolena. Prava kajmak baka se ne cenjka, jer zna vrednost onoga što pravi, niti te tera da kupiš, a voli da joj se kaže da je kajmak odli?an, na šta ti ista podrobno objasni koga ima od vamilije i odaklen dolazi. Preporu?ljivo je kajmaka izjedati s paradajzom, paprikom, jajima il pak u lepinji, poga?i... Ako ne prepoznate kajmak baku evo još par uputstava: 1. kvalitetni kajmak pozna se i po boji, teksturi i pogledu prodava?ice 2. nikako ne kupovati kajmak od bakice - zlobnice 3. ukoliko je kajmak bele boje, tzv. mlad, sa dosta mleka, to je ono što tražite 4. ne obazirite se na bakino crno ispod nokta, jer tu umeju da zavaraju kupca 5. ako uz kajmak dobijete fiskalni ra?un, možete baciti i ra?un i kajmak! Moja kajmak baka radi na zemunskoj pijaci, fali joj par zubi?a, zove se Saveta, iz Srema je, ima, kaže, prelepu ?eru (kaže i mnogo vrednu, ustaje u 5), preporu?i dobre i jevtine kore, ja ja zovem teta Saveta, a moja pokojna baka je zvala - gospo?a Saveta. A kajmak joj je... otac da jede, majka da gleda, na decu da ne daje - savršen! :)))

Ovih dana, no?i... ?esto sanjam slatkiše. Kao oni klinci u onom crta?u koji nam je svima poznat kao "Umo?i?u". Možda zato što u poslednje vreme jedem više slano nego lsatko. Ne znam. A tako mi se jede sve što je slatko. Slatko bih pojeo bilo koji slatkiš. Tako?e mi se dešava da osetim na trenutak jedan samo mali intenzivan miris ili ukus ne?ega iz detinjstva. Sladoled u jednoj posebnoj poslasti?arnici u koju me tata vodio kad sam imao ?etiri godine. A taj sladoled je u stvari bio šampita u kornetu, pa na vrhu ima samo malecnu žele kockicu. Ali meni je bio fenomenalan. Pogotovo kad me tata pita "Je l' ti se svi?a sine?"... a ja samo promrmljam "Mhmmm..." i nastavim da jedem onu šampitu. Sad mi se jede taj sladoled ali mislim da on više ne postoji. Posle sladoleda bih otišao recimo na neki vašar... tamo se prodaju one uše?erene jabuke od kojih vam bude muka ali tako izgledaju lepo i so?no da im se ne može odoleti. Njih mi je kupovao deda kad idemo u bioskop. Poslednje što sam gledao sa njim je "Gospodar zveri"... deda se malo naljutio na mene što sam zaspao ali mi je kupio slatke jabuke. Ja pojedem onaj še?er odozgo a onda on dovrši jabuku i ja donesem štapi? ku?i za uspomenu. No?na mora mi je bila kad pošalju mene i mog brata leti na dve nedelje kod druge babe i dede u Kraljevo. Mislim, oni su bili slatki ali meni je tamo bilo dosadno. Onda sam maltretirao tu jadnu babu da mi pravi slatkiše pošto je posle  rata radila u poslasti?arnici. I užasno se plašila miševa. Ja joj kažem "MIŠ!!!" - ona se popne na sto i sedi tako na tom stolu dok ne do?e deda da je spusti. Ona je pravila super baklave. Sa dvadeset godina sam po?eo da se družim sa jednom Anitom ?ija je mama bila šef poslasti?arnice u Hajatu. Torte koje je ona pravila su izazivale momentalno svršavanje, i u ga?e i u mozgu. Tortu sa malinama i ribizlama koju je ona pravila svi pamtimo, prepri?avamo i cure nam bale kad se setimo (pošto se više ne družimo sa Anitom) Sad jedem slatkiše samo kad se setim. Ove nove gospo?e i doma?ice što slave svoje svece  imaju neke nove metode - kupuju gotove kola?e u Maksiju koji su potpuni šit pa ih ja uvek zaobi?em. Radije se odlu?im za varijantu da skupim parice pa da niko ne zna, odem i kupim gomilu onih fensi ?okoladnih bombonica i da ih požderem sam (da, grozan sam). Bio je i jedan jako zanimljiv film (tada) u kojem je igrao Džeri Luis, nešto u nekom cirkusu i sve se vrtelo oko neke še?erne vune. Da, da... i ona je isto idealna za povra?anje ali tako podse?a na detinjstvo... uh. Mnogo se nešto prise?am detinjstva. Mnogo ga nešto sanjam, ne znam šta to zna?i. Uglavnom, svi snovi slu slatki. Sanjam "Slatko ?oše" na Baš?aršiji. Sanjam poslasti?arnice u kojima mogu da biram šta ?u da uzmem odmah da pojedem. Sanjam kako kradem sve te slatkiše. Sad mi se jede: * ?okolada * baklave * uše?erene jabuke * sladoled Sve bih to pojeo i na kraju bih popio bozu i tursku kafu. Pa nek' se ispovra?am i nek' dobijem proliv. Pa šta? Eto ho?u baš! p.s. I zašto je Avziu Fikri zatvorio poslasti?arnicu na Zelenom vencu???

e ovako, pošto je leto na pomolu,a proleće nismo ni osetili kako treba,a ja jako volim proleće i sve te lagane varijante klope na brzaka a nije iz pekare;D ja vam predlažem jednu lajt salaticu koja se sprema vrrllo brzo,a smaže još brže! za pripremu iste potrebno vam je: 1 pakovanje kukuruza šećerca 1-2 konzerve tune (ako su vam se smučile ili sl.probajte sardine ili haringu:) 1-2 struka mladog luka-srebrnjak je najbolji;) jedan krastavac,a može i neka paprika - ako ima... 1-2 kašičice senfa 3-4 kašike pavlake malo (ili malo više) parmezana ili nekog rendanog kačkavalja kašika-dve proprženog susama nekoliko maslina iseckanih na kolutiće prstohvat do dva soli malo mirođije (po mogućstvu sveže) e sad, lepo sve što se secka iseckajte, a šećerac prokuvajte par minuta u posoljenoj vodi i ondak propržite susam nasuvo u tiganju (ako ga gotivite možda ga imate već proprženog u nekoj teglici:)...Najbolje da prvo pomešate tunu i mladi luk, ondak dodate šećerac pomešan sa susamom,pa sve ostalo.... i to bi bilo to! nažalost nemam sličku ove papazjanije ali ako neko od vas odluči da proba pa još i ako mu se svidi, moraće da fotka i da okači ovde,može? bon apetit!