Lako je reklamirati druge. Imaš ili nemaš brif, imaš ideju, razvijaš je, neko nešto doda, neko oduzme i paf, eto ga konačno rešenje koje ćeš za par dana videti svuda po gradu i biće ti lepo ili ćeš se samo okrenuti na drugu stranu. Ipak, ne ide tako lako kada treba da reklamiraš sebe. Sebe i nešto što si napravio. Pogotovu ako si to nešto radio jako dugo i uneo sebe do poslednjeg nervnog i svih drugih završetaka u to. U pitanju je album koji sam izdao. Muzički album. Zove se "Flying Houses Fair".
Na albumu sam fanatično radio tačno godinu dana i ima 9 pesama na sebi. U pitanju je eksperimentalna elektronska muzika. Promociju albuma sam u novembru 2009. napravio u KC Gradu, a nakon toga u januaru 2010. u Elektrici u Pančevu. Album je takođe kao besplatno internet izdanje izašao i za 33 Recordings - net izdavačku kuću iz Atine. Što se tiče same muzike, najiskreniji i najobjektivniji opis koji mogu da dam je da je u pitanju energičan, jako eksperimentalan i mračan album koji je neophodno perslušati minimum 10x da biste uhvatili bilo šta od njega. Možda upravo zbog toga naslov i ide toliko dobro uz celu priču. Sa raznih strana sveta sam dobio puno, uglavnom pozitivnih kritika (verovatno i zbog toga što ljudi neće da troše svoje vreme na slanje negativnih), no u svakom slučaju sam i dalje zadovoljan time šta čujem svaki put kada pritisnem play, a sajam letećih kuća otvori svoje kapije kako bi me primio na jedno čudno i uzbudljivo putovanje.
Problem je u očekivanjima...da nije bilo "očekivanja" ne bi bilo ni razočaranja i sl. Posebno od kako je došlo ovo moderno, "in" doba, koje je "cool" u odnosu na sva do sada viđena doba. Očekivanja su nekako najveći problem u međuljudskoj komunikaciji. Nekako mu dođu kao neki okovi- kao, ako nešto neko očekuje od tebe, taj ti momentalno vezuje ruke, noge, stavlja omču oko vrata- panika, GOTOV SI! Da nije očekivanja sve bi bilo lepo, šareno, razdragano, cool, in...svi bi bili srećni i zadovoljni jer razočaranje kao kategorija ljudske emocije ne bi postojalo. Divota. Gluposti! Očekivanja su deo ljudskih potreba. Čovek koji nema očekivanja, nema ni potrebe. Potrebe su u skladu sa željama, želje u skladu sa mislima, misli u skladu sa osećanjima itd - da lepo nacrtam. Ne postoji problem. Ako neko ili nešto ne zadovoljava subjektivna očekivanja, a koja su u skladu sa subjektivnim potrebama - onda dalje, do nekoga ili nečega što subjektivno zadovoljava- preterana očekivanja su ipak objektivno nerealna:) Hmmm, da...možda i jeste problem u "očekivanjima", ne može se od kukolja napraviti žito, al ljudska mašta može svašta...i onda na kraju, kad se mašta iscrpi (i za nju treba gorivo) - očekivanja problem, e jbg. I onda kako je sve u poslednje vreme pitanje marketinga, dobrog marketinga...reklama za uspešno zadovoljavanje potreba bi mogla da glasi : "ZADOVOLJITE SVOJE POTREBE, NE OČEKUJTE DA TO URADE DRUGI" Prva asocijacija: sex shop, naravno, ali kad se proširi vidik na oblast života generalno- dođemo do stare poslovice "U se i u svoje kljuse". I posle: "Eee, nije više kao pre, ljudi se otuđili, niko nikoga više ne ferma" itd.itd.itd. U SF budućnosti vrlo je moguće da će ljubav, prijatelji, kolege, mame, tate, porodica, familija i sl. biti na iznajmljivanje kako bi SF ljudi zadovoljili svoje iskonske potrebe, a sve zato jer su njihovi preci bili "in". Otvoriš novine(one ne izumiru), 16.avgust 2035.god.-za 25 godina, i pažnju ti privuče naslov: "Zadovoljite svoja očekivanja", a u podtekstu: "Napredna tehnologija izumela simulaciju zadovoljavanja ljudskih potreba"...pa, onda istorijski razvoj: Sims,Facebook, Myspace, chat, private chat rooms, skype...
- Eeee- klimneš glavom...- ncccc, a nekad smo sve to imali pri ruci, na dohvat...izmisliše toplu vodu...sve veštačko...povrće, voće, osećanja...nccc...
Eeee, a ti da bi bio "cool" ode u sunovrat: bez očekivanja, pun razumevanja za ljudsko ponašanje, širokih shvatanja prihvataš ponašanja ljudske vrste, pri tom mislim na ona negativna ponašanja usmerena na tvoje NEzadovoljavanje potreba, i to te ne dotačinje, odnosno sve manje jer je "bez očekivanja" maska u odnosima, ljubavi, sexu, prijateljstvu, poslovnom svetu-glavni moto savremenog "in" doba. Na samrtničkoj postelji pitaš se gde si bio, šta si radio...Živeo, ništa nisam očekivao.
-I? Šta si doživeo?
-Jebemliga..
I, eto tako, pogledam levo-desno, napred-nazad, ljude, i pitam se FF, ili'ti u prevodu "u cemu je problem"? Strah, tebra, frka...Malo šale na zemunski način nije na odmet:) Strah od razočaranja. Ahahahha! Eeeee, kuda ide ovaj svet? Sad vec počinjem da zvučim kao moja baba:) Sve same p...probrane jedinke!
xx: često na internetu nailazimo na termin "markogen". Pokušali smo da istražimo poreklo, ali smo još uvek u velikoj nedoumici. Kako je nastao markogen?
mm: markogen je nastao kada sam ubio marcotica. tada sam prodavao lampe u radnji koja je smrdela na govna i gazdu za sve pare. pokušavao sam da se promenim, misleći da je to neophodno kako bi prestao da osećam jednu osobu. kako nisam znao šta bi trebalo da budem, odlučio sam da neka prelazna faza bude upravo ta mutacija. tada mi je sinulo, a možda je to bila i neka lampa sa polica. i odatle markogen. marcotic on mutagen. kasnije sam shvatio da sufix gen može da implicira na genijalnost. sa promenom radnog mesta, nove kolege su nekako saznale za moj dvojni identitet i u šali me nazivali markogej. i tako sam dobio potvrdu genijalnosti. vi se zapravo ogledate u očima drugih ljudi.
xx: pa dobro, čime se bavite?
mm: multimedijom. zvuči posh i ozbiljno. to je bio jedini način da se nekako labelujem i spojim sva interesovanja u jedno ime. trenutno prolazim kroz fazu "šta želiš da budeš kad porasteš". kapiram da je loše da se opredeljujete jer je isključivo. pokušavam da pronađem kompromis. u međuvremenu 8 sati dnevno maštam. puno radno vreme. veoma savesno. verujem da postoje ljudi koji rade, oni koji nadgledaju i oni koji zamišljaju. jako je važno da otkrivate sebe stalno, a delatnost i interesovanja će doći sama. koliko napredujete u jednoj sferi, toliko će se razvijati i ostale. volim da to zamišljam kao stari majstori zidari dok grade hram. oni prave tri plana. jedan za hram koji izgrađuju, drugi za hram u šimširu koji sade pored hrama i treći za hram na onom svetu. ako bilo koji od ta tri plana stane, staju i ostala dva. tako je i sa profesionalnom ili bilo kojom drugom orijentacijom. recite mi, koliko možete da koristite svoje najbolje potencijale u poslovnom smislu ako ne znate ni kako vam izgleda čmar. da li znate kako izgleda Vaš?
xx: mislim da znam. Imam probleme sa hemoroidima.
mm: u tom slučaju, ne biste mogli da budete poštar.
xx: zanimljivo. Istraživanjem na internetu, saznali smo da se Vaše mišljenje u sferi multimedijalnih umetnosti baš ceni. Odkud to?
mm: nisam siguran da se baš ceni, ali ako ga vi cenite, onda je to to. mislim da su estetske norme i sloboda u razmišljanju ključne. takođe i moje nagle i česte promene raspoloženja. naime, danas mi se nešto dopada, i već sledećeg trenutka osećam potpunu odvratnost prema istoj stvari. neko bi to okarakterisao kao neodlučnost, a moj psihijatar kaže da je to bipolarni poremećaj. inače, ne volim bi stvari. multipraktik i broj u broj. volim da pojave svodim na minimalno i suštinu.
xx: pa kada biste sveli svoja interesovanja, to bi bilo?
mm: multimedija.
xx: da. U vašim privatnim tekstovima, izražena je emocionalnost. Koliko vam je važna emocija u svakodnevnom životu?
mm: presudna. sve što radim osećam. ili ga uopšte i ne radim. kapiram da smrt dolazi u deliću sekunde, ako baš morate da merite. izazvana je svim emocijama koje ste doživeli tokom života predstavljenim u trenutku. usled tolikog naboja, duša vam se prosto odvoji od tela. kako ništa materijalno ne možete preneti na "onaj" svet, emocije ostaju kao jedini paket u tom koferu. čine vas. znam da mnogo stvari ljudi rade mehanički, ne osećaju ništa prilikom obavljanja istih. mislim da je to loše, i da prelazi u naviku. sve to rezultira nedostatkom uzbuđenja i završi se nezadovoljstvom.
xx: da li to znači da ste duhovna osoba?
mm: definišite duhovno.
xx: da li postoji nešto za šta se ideološki zalažete?
mm: mislite, kao "mir u svetu"? mislim da nisam toliko lep da kopiram manekene. mir u svetu nije moguć jer ljudi na različite načine definišu mir. zalažem se za mnoge stvari i uglavnom su individualne prirode. odvojim, recimo, par minuta da prodavačici objasnim što ne želim plastičnu kesu koju mi daje u neograničenim količinama. sećam se kada su te kese nastale, da su ih čak i naplaćivali. sada se smejem činjenici da smo morali da plaćamo za to da naša deca kroz desetak godina ne mogu da dišu! zalažem se za psihoanalizu i fuziju. tu su još i minimalizam, lsd, reforma dobrog i lošeg. generalno, zalažem se za selektivno otvaranje uma.
xx: selektivno?
mm: da. siguran sam da nije dobro predstaviti čoveku da je životinja, ako joj ne objasnite kolika je životinja. nije dobro otvoriti um ljudima koji imaju iskrivljen sistem vrednosti. ako imaju sistem vrednosti uopšte. otuda ta reforma dobrog i lošeg. od skoro imam pojavu da komuniciram sa univerzumom pre spavanja. neki to zovu Bog ili molitva. i svaki put se osećam bezveze što masturbiram odmah nakon toga, jer se tako lakše uspavam i nemam bubuljice na licu. sve vreme se pitam, ko je odlučio da je masturbacija loša? verujem da bi svet bio mnogo lepše mesto kada bi ljudi prosto slušali sebe i radili stvari koje osećaju da su im neophodne kako bi postali bolji ljudi.
xx: koja je svrha u celoj markogen priči?
mm: najiskrenije, ne znam. ali, ako moram da definišem, bilo bi posvećeno praćenje koincidencija i njihovo predviđanje.
xx: ne razumem Vas...
mm: ovako: nekako mi uspeva da radim nemoguće stvari. gotovo uvek ih želim svim srcem. pre ili kasnije ih i dobijem. sve ono što se izdešava u procesu, usmerava me i nekako definiše. navodi na neke potpuno druge stvari i čini da tu nemoguću stvar ostvarim skoro slučajno. nije istina da je tada još uvek i želim.
xx: šta MTV generacija može da nauči od Vas?
mm: verujem ništa. ali može da živi uz mene. nije jednostavno. često je konfuzno. ja neprestano učim iz nje. tako rastem. hvala.
xx: šta sada imate u džepovima?
mm: iPod, ključ, telefon. kreditnu karticu sam izgubio juče.
posted by Aleksandar Ilić _ 101 days ago _ 02.06.2010
Zovu se Koma... a album im se zove Live in Koma... i to je jedna fina muzika bez pevanja... Neki od njih su godinama svirali u bendu Ritam nereda ali to sad nije važno...
Prošloga veka,nakon Frankove-nimalo okrepljujuće diktature Španija je izgledala poput demoliranog bordela...
... a onda se nazočni dosetiše da jedino kulturna renesansa i rehablitacija sopstvene umetnosti može da dovede do preporoda ... i tako bi ... U Srbiji brale, u segmentu tom gnjilo voće zri ... tek valja činodejstvovati ne bi li rahmetli kulturu oslobodili od nepotizma, birokratije, neretko i kleptokratije! Zato, ako nam je kultura zatočena u bukagijama čudorednih žreca i skorojevića- dolazimo do otkrića ... da za željnog prosvećenja više nema ni šoldića ... tribat' će nam srića!
Gostujući u nekoj šarlatanskoj emisiji u društvu sa pevaljkama, makroima i političarima u lister odelima što sjaje se poput iguane, doneh odluku da odem sa strane ... jer to već odavno tinja u meni - videvši da se 'zalud trudim i da moj rad u domicilnoj zemlji ne doseže "pravovaljanu" cenu,osim ako kompaniji za ljubav ne pristanem da glumim klovna kojeg bi ispaljivali iz topa kao zalog za niskobudžetni potrošački talog ... gotovo da izmamih pretnje kada im napokon kazah da zahvaljujući njima i njihovim mentorima naše društvo izgleda kao kupleraj bez zidova ... i kazah da bih radije da se odmah sukobimo ali bez učešća "tjelobranitelja" koje je stanoviti političar poveo sa sobom. Rekoh i da su od Srbije napravili nepotistički mračni Diznilend u kojem ljudi rade za nadnicu bez ugovora, a potom ne dobiju ni tu zaveštanu crkavicu u nedostatku pomenutog ugovora, već nakon dva-tri meseca zapošljavaju nove sirote naivčine da odrade i da se nahrane tom iluzijom koju oni generišu potkradajući nesrećnike - poreske obveznike, a potom zovu tabloide da ih kao "humanu elitu" slikaju u in flagranti situacijama koje su fingirane zarad ma kakvog publiciteta na štetu našeg etniciteta ... đavo im korist ponio ... zarad njihove slavohlepnosti i gramzivosti u Srbiji nema ni rada ni reda ni poroda, jer ceni se poltron i uhoda, i zato smo vazda na mapi hada.
U vreme drugog svetskog rata,izvesna Irena Sendler-Poljakinja zaposlena u Varšavskom getu,uspela je da spase preko 2.500 jevrejske dece tako što ih je tajno izvodila,obezbeđujući im lažna dokumenta i smeštaje u dobročiniteljskim domovima.Na osnovu svog podvižništva,kandidovana je za Nobelovu nagradu 2008. godine...
...nije je dobila jer je nagrađen Al Gor za slide-show o globalnom otopljenju.Irina je predstavnica najboljeg dela čovečanstva i zbog takvih-poput nje,svet još uvek nije potopljen a globalno otopljenje je-verujem u nadležnosti vaseljene.Ne znam da li nagradu treba da dobiju oni koji je priželjkuju,pa su hotimice pomirili i svoju slavohlepnost i svoj altruizam prema nejači i ugroženima kao što je slučaj kod česnjejšeg Al Gora,mada-kolokvijalno posmatrano,na pomenutog političkog moćnika vazda pada senka sumnje i njegovo čovekoljublje je pod lupom budne,bludne i uspavane javnosti jer pregnuća kojekakvog lobističkog impresarija se unapred diskvalifikuju i nagrada koju iskamči devalvira,upravo zbog toga što se pomišlja da je i pomenuta fondacija lobistička senzacija,sve dok se između jedne Samarićanke i političkog mogula stavlja znak jednakosti.Ako je Sendlerova bila kadra da spasava jevrejsku decu tako što bi ih iznosila u kutijama,koferima i na kolicima uz objašnjenje kako nadzire sanitarne uslove za vreme epidemije tifusa,tada bi i švedska fondacija mogla da promoviše milosrđe i podvig kao paradigmu(ne kao stigmu),raritetnu ljudsku osobinu kojoj nisu svi skloni jer u magnovenju postoje različiti karakterni otkloni i baš stoga nije zgoreg da se tome pažnja pokloni.
Videsmo i eurosongovski triumvirat vičan da iznese Bregovićeve popevke koje zvuče poput katatoničnog lahora prepunog mentalne buke autora.Izgleda da je hedonizam skladatelja uzeo danak te kompozicije dejstvuju kao da su osmišljene za tri sata,tojest za svakog izvođača po jedan sat truda.Bregović je poput Tita našeg muzičkog ćorsokaka i u tom pogledu je na pravom putu jer prodaje somnabulije sazdane od folklornih motiva koji liče na pačvork-brojalice.Jednom prilikom je Emir Kusturica kazao za njega da je on čovek koji vam ukrade novčanik,da bi vam potom platio piće novcem iz tog novčanika.RTS je populizam i odgovara mu svakojaki transvestit koji po inerciji ne može biti verodostojan već grandomanski opstojan i prema narodu servilan.Ne treba slaviti lopove.pa ni one otmene-u nama samima a ni oko nas samih.
Evo, i ja sam dobro, hvala na pitanju, mada znam da će retko ko da uzvrati, a i da kaže hvala! Oće to tako, pokondirio se narod, zaboravio da i krava mahne repom kad joj neko udje u štalu.
U zdravlje mi bili, veseli i nasmejani, do sledećeg puta.
.jpg)