Scott Pilgrim je najbolji film – ikad! U podžanru? A kom tom, majke ti, podžanru? Anima-indi-videoigre-adaptacijastripa podžanru? Kako god, film je sjajan! Ed Rajt se već serijom Spaced dokazao kao režiser koji je toliko talentovan da je to zabrinjavajuće: serija je snimljena sa gomilom (tačnije, grupicom) prijatelja i uz pomoć štapa i kanapa, i važi za jednu od najboljih fanovskih serija ikad, a među njene obožavaoce se ubraja i Kventin Tarantino koji je na DVD-u bio jedan od komentatora, ili kako da to već nazovemo.

            Usledio je fenomenalni Shaun of the Dead koji se nikome ko ga nije pogledao ne može prepričati. Jer jednostavno ne može. Spoj britanskog humora i mrzovolje i nezainteresovanosti za bilo šta – i zombi film. Ortaci gejmeri i pivopije – i zombiji. I pab. I zombiji. I stripovska rešenja.

            Iako je Hot Fuzz nekima njegov najbolji film, meni nije legao. OK mi je, ali to je to. Nema magije. A kad se pročulo da će Rajt da režira strip koji posledenjih godina žari i pali indi scenom – osećalo se da je to pravi projekat za njega.

            Zašto?

            Da vidim... Kanadska indi rok scena, video-igre, manga-obračuni, Hong Kong, akcije, video-igre, manga-obračuni. Da, čini se da je to to.

            Zaplet je prost. Skot upozna novu devojku, Ramonu, i da bi ostao sa njom mora da porazi u borbama njenih sedam zlih bivših. E tu prepričavanje staje, jer dalje ne može. Mora da se vidi.

            Već od prve scene u film, bio sam u fazonu: jebote, taman kad pomislim da sam sve video, da nema ništa toliko novo da se izmisli u toj režiji i filmu, al’ ne lezi vraže, eto ti Eda Rajta, k’o da je izmislio film. Tako samouveren, gazi levo, desno, baca, to samo pršti. Scena za scenom, scena za scenom, scena za scenom. Lepljene maskama prelivaju se i utapaju jedna u drugu da je to bolesno. A kako montira! Za Nacionalnu klasu.

            Jebiga, kad je strip crtan kao manga (velike oči, tanki vratići, stršljave frizurice – u stvari, nerealistično), teško je zamišljati neki svoj kasting za film. Međutim, kako se to pokazuje u novijem superherojskim i strip-filmu (au, sad), kasting se radi kako valja te se danas valjda ne bi desilo da predlažu Švarcenegera za ulogu Dr. Menhetna u Watchmen. Tako je i u Pilgrimu. Likovi su najbolji što mogu biti i čim se priviknete da nisu crno-beli i da nemaju veeeelike oči, sve ostalo je tu.

            Kad već pomenuh noviji strip-film, da dovršim. Kick-Ass je odlično režiran film po odličnom stripu. Ali, iako je Pilgrim verniji predlošku, a oba filma sjajno režirana – Pilgrim, barem meni, nosi tako zajebeno osetnu autorsku crtu režisera da se to ne može prevideti. Sad, ima tu još nešto. Kick-Ass sam gledao neposredno nakon čitanja stripa, a u slučaju Pilgrima sam se malo odvojio. I Wanted kad sam ponovo gledao, sa distancom, bio mi je mnogo bolji nego nakon stripa.

            Ma, kao da je i bitno. Ne znam šta da kažem, nadam se da će se uskoro pojaviti neka bolja kopija, ali kod dobrih filmova mi ni to ne smeta. Aj, sad.

 Volimo svi da budemo popularni. Nema veze.

A fresh way to look at advertising!

(interesting to see that those guys have small and big brands but all are cult and obviously creative brands

Enjoy

Ch

http://www.agence7seven.com/index.php?open=mb2

A sort of Epica feeling! 

Zdravo.

Ja se tako malo bavim glumom, nisam neki do jaja ali nisam ni loš (a to je valjda najgore). Nebitno, idem ja tako već godinama na razne audicije, kastinge, probna snimanja bla bla bla... i naravno - nikada me niko nije uzeo (osim jedne modne revije i reklame za Nikšićko pivo)... zašto? Zato što se ja toliko userem i ne umem da se ponašam na tim kastinzima da je to sramotno.

Stalno svi nešto kukamo, u fazonu "Jaoj, sve je preko veze, dajte neki kasting koji nije namešten..." i slično, a onda se i pojavi nešto OK pa ja i to userem. Ne znam o čemu se radi.

Ma nije ni to bitno -> pogledajte kako je Marlon Brando strava na ovom kastingu :)

Taj dan, otkako si došla u moj san,
Taj san pojede mi dušu an-pasan.

Moj stan, jednosoban konforan,
Dvosoban, ako kujnu sobom računaš.

Tvoj muž, ako mužem možeš zvati to,
Kleo se, da ti neće učiniti zlo.

Pijan, banuo je tada u moj stan,
Kauč moj beše tvojim telom oslikan.

Plače on, a možda bi plakao i ja,
Plakao, meni takva žena ne treba.

Da, znadoh ja, morfološki ti si fenomen,
Da, znadoh ja, pola žena a pola kreten.

Pola žena a pola kreten.
Pola žena a pola kreten.
Postala si uvod u refren...

Ključ kad tebi dadoh, od ulaznih vrata,
Nestade iz stana pregršt aparata,
Nestade i moj pozlaćeni sat,
Što za deset godina dade sindikat.

Obično kad ćutim tad ne pričam ništa,
A ćutim već ceo dan!
Pokraj mene ležiš nepomična,
Nisam znao da si felerična.

Dok ja ćutim, ti obično melješ,
Al istina na videlo izašla je sama.
Ko floskule što vrište u noći,
Ti me moliš. Neću ti pomoći.

Ti me moliš. Neću ti pomoći.
Ti me moliš. Neću ti pomoći.

Ko će tebi da pomogne ?!

nisam bila sigurna da li treba uništiti spravu za proizvodnju priča u mojoj glavi i hoće li to spasiti svet.... ako bih ukrala na pr navedeni citat za sebe. u svakom slučaju bila sam progonjena manjkom vremena i odsustvom humora pri bavljenju rečima koje se slažu, pišu i prave slike u tuđim glavama.  ne bih li spasila stvar  raširila sam front.

http://anarodic.blogspot.com/2009/10/blog-post.html 
 

pa nemam pojma možda i preživimo* ....

* množina podrazumeva mene i sve moje junake koje koristim za sve što trenutno pišem