Dobro veče.

Prebira po ruci novac

Pošto je hleb danas?
 

Zavisi koji želite.
 

Osmehnuo se.

Pa onaj najeftiniji.

Imate ovaj za dvadeset.

Dajte mi taj.

Šta mogu da kupim kod vas za dva dinara?

Pogledajte nešto kod kase. Možda neku bombonicu.

Da bombona je dobra ideja.

To je lep poklon.

Dobro veče.

Elektricna naprava pišti.  Bip, bip.

Još nešto?

Monotono će. Drži umorni desni kažiprst na kasi. 

Nemate tablicu s imenom?

Nemam.

A, ništa ništa.

Zovem se Zora. Nemam tablicu zaboravila sam je kući.

Ne, nemojte vi misliti da vas ja opominjem, ili tako nešto.  

Znate ja volim da oslovljavam ljude po imenu.

Pa, zato. Stara navika.

Ovih dana deca drugačije gledaju na ime, svako je ponosno na svoje, a malo brinemo o drugima.

Mislite da znaju šta znači ime?

Ne znaju?

Ne znaju.

Imena se zaboravljaju. Zato ih ponavljam.

Dosta loše izgledate gospodine. Bledi ste.

Nema veze. Uskoro ćemo večerati, pa ću biti bolje.

Znate moja ćerka slavi rođendan danas. Lep dan.

Kod vas sam našao najeftiniji hleb.

U ovom predivnom marketu. A ja bih rekao da je ovde sve skupo.

Da vas pitam.

Imate li vi kakvu bomobonu,

ili nešto što bih mogao kupiti za ova dva dinara.

Pokazuje dva dinara

Uzmite nešto, ja vas častim nekom čokoladom.

Uzmite neku od ovih, ako vaša ćerka voli čokoladu.

Ma voli kako ne voli, koje dete ne voli čokoladu.

Evo izvolite.

Hvala vam.

Reći ću joj da je to jedna dobra žena darovala za rođendan.

Biće joj drago.

Prijatno.

Doviđenja.

Krupnija lepuškasta žena je mahnula u pravcu bledog starca zabrinutog pogleda.

 

*** kao podla zavera:

 Izvinite gospodine, molim vas pokažite nam torbu.

Zašto molim vas.

Neka žena vas je prijavila, kaže da ste nešto uzimali sa police, i stavili u džep.

Vidim držite u rukama račun, i njega nam dajte da proverimo to, pa da idemo dalje.

Ja bogami, sa police nisam uzimao. Što sam uzeo to je ovaj hleb, i ovu čokoladu sam dobio na poklon. Evo, izvol'te račun.

Šta kaže?

Kaže da je dobio na poklon ovu čokoladu.

Ma kakav poklon matori, ti misliš da smo mi budale. Da ti je dala na poklon dala bi ti račun. Kakvi pokloni, ha! Čuj njega poklon. Daj tu čokoladu, i odlazi odavde dok te nismo izneli. Idi odnesi ovu čokoladu gore, i vrati je na mesto. A vi, ajde. Pakujte se, brzo. Pogledaj se kakva si. Alkoholičaru smrdljivi.

Louie Selzer 

...ovih dana:
 

Vidi se samo kad se popnes i gledas u vodu. Ako pritom imas less than funny thoughts i iste takve namere, mozda ti od ovog bude bolje, pa od istih odustanes.

To je ideja.

Za potpun ugođaj slušati.

Zar ne bi bilo jednostavno da smo se rodili sa ubeđenjem kakav život treba da bude? Kao nekakav listing, bile bi ispisane stavke sa "uraditi" i "ne raditi". U interaktivnom univerzalnom biranju, sklapali bismo sopstvenu ličnost, gene, kao lego kockice. I ispala bi fina igračka. Onda bismo se igrali i drugim igračkama. Stvarali neke nove.

Skoro sam poželeo da budem u komi. Ne nešto tragično, neka nesreća, već psihosomatski, prosto, odlukom izazvana koma. Bio bih bez svesti neko vreme, vratio bih se trajno oštećenog sećanja. Pre toga bih napisao sve čega bih se setio da mi se dešavalo, pokupio sve tekstove, pisanije, kroki delove izlomljene ličnosti. Sve bih to spakovao na neki norveški blog, čistim srpskim jezikom. Posle kome, zaboravio bih sve, pa i to. Probudio bih se resetovan. Ponovo bih mogao da biram stvari koje volim, stvarao osećaje prijatnosti i odvratnosti, probao ukuse, mirise, osećaje, muziku, boje. Postao bih kompletno drugačija ličnost. Stvarao bih prijatelje, proučavao ljudsku dušu da bih se odbranio. Ljudi bi me sažaljevali, iako bih negde unutra jedino ja sažaljevao sam sebe. Izgubiti sva sećanja razuzdanog života može biti prilično neprijatna stvar. Ali novom meni to nebi ni bilo važno. Tada bih verovatno želeo neke druge stvari.

Budio bih se odmoran jer nisam sanjao. Doručkovao bih lagani proteinski obrok uz voće. Zatim bih trčao, išao u teretanu da održavam definiciju. Onda bih se uvukao u neko odelo, košulju, obesio bih se kravatom. Oštar parfem, umereno. Radio bih nešto sa brojevima. Nešto važno i rukovodio bih gomilom ljudi koje ne bih ni znao. Broj 33475 će danas dobiti otkaz. U pauzi bih otišao na ručak sa Njom, slušao o modnim detaljima i mislio o Njenim grudima. Vratio bih se na posao, proveravao bilans na računu i planirao letovanje za Nju i mene. Jedan maleni deo, transferovao bih na račun za Taj dan. Nakon posla, odvezao bih se kući, pozvao majku da pitam za zdravlje. Istuširao bih se, i smsovao vreme prijateljima za večeru. Ona bi već stigla, za njom i ketering pa prijatelji, zajednički. Smejali bismo se, sedeli ispravljenih leđa, obučeni u brendove. Devojke bi otišle u kuhinju i guglovale razne budalaštine dok bismo mi uz neko light pivo, sedeli kraj plazme i igrali fudbal. Merili bismo penise automobilima, novim telefonima, komadima nameštaja i online skorovima igrice. Pre ponoći, Ona bi sredila stvari a ja bih sredio popers. U potpuno mračnoj prostoriji, presijavala bi se Njena koža na meni. Pišao bih, oprao ruke, pogledao se u ogledalo, zahvalan. Oče naš. Legao bih do nje, butinama joj dodirivao noge. Zatvorio bih oči u mrak i tišinu. Bez snova.

Svakoga dana, vedeo bih ljude koji me krišm gledaju zamišljajući savršen život koji posmatram. Na zamišljenoj tabli štiklirao bih redom "uraditi" stvari. One druge bih ignorisao sa mentalnim alarmom kada bi se opasno približile, i izbegao bih ih.

Posle dece i unuka, verovatno bih preminuo sa ljudima obučenim u crno.

"Uuuuuu, jebote, kakav san... ne smem više da se naduvavam pre spavanja..." Bolela me je opekotina od prošle noći na ključnoj kosti kada mi je cigareta upala u majicu jer se filter zalepio za usnu. Udario sam nogom o sto pokušavajući da stignem do kupatila dok ne spadne jutarnja erekcija. Kenjao sam i masturbirao istovremeno. Istuširao se, doručkovao pavlaku i salamu, tost sekao na trougliće. Zapalio sam cigaretu siguran da ih ni danas neću ostaviti. Labelovao sam emailove koji me upozoravaju na deadline, odlučan da ću to dovršiti negde uz put, ako zakačim neki wireless. Spakovao sam laptop u ranac, obukao baš kratak šorts i gornji deo crne adidas trenerke da nerviram homofobe. Naočari na oči, iPod u uši, pravac aerodrom, motorom. Skakao sam sa srednje visine glasno urlajući. Na putu do kuće, zaustavili smo se na napuštenim pešadijskim preprekama VJ i skakali, uvijali se, premetali. Ručao sam neko smeće od prekjuče. Nafilovano začinima. Stigao sam da se tušnem i ispred zgrade video Tebe. Osmehnuo sm se onako podjebljivo, krajem usana, okrenuo glavu i ušao u auto. Otvorio sam laptop i radio. Završio dva od tri upozorenja sa emaila. Shvatio da sam ponovo izgubio kreditnu karticu istovremeno opipavao džep da pronađem telefon, ključeve. Ušao bih u prostoriju sa upeglanim ljudima. Seo i "slušao" njihove želje, ciljeve, ideje. Pokušavali bi da mi objasne veličinu njihovog ponosa. "Slažem se" je bilo vrlo prihvatljivo za ovu priliku, kada god bi se napravila pauza u njihovom izlaganju. "Savršeno" sam čuvao za kraj. Tada sam im dao pdf sopstvene ideje za svo izgubljeno vreme od trenutka kada sam ušao do sada. Bili bi oduševljeni, ja bih kopao po kompu da pronađem račun izgubljene Visa kartice. Jedva sam stigao da odem do kuće, obučem se, uzmem neophodne svetleće loptice i odem na party. Sa backstagea sam Te video. Smeškali smo se zaustavljenih pogleda. Sav prostor se suzio i 3000 ljudi prosto nestalo. Igrali smo telom, a rukama se dodavali energijom. Na izlazu sam se zaustavio, okrenuo, video Te kako me posmatraš dok odlazim. Ljudi su tada najlepši. Okrenuo sam se, vratio i poljubio te kao da nikoga nema nigde okolo nas...

Legao sam da spavam, prelistavajući u umu sve što mi se dogodilo, želeo da je sve jednostavnije...

- Dobro veče, doktorka.

- Dobro veče, izvolite. Sedite ovde, ili ako želite, možete i leći na kanabe pored.

- O, zahvaljujem, vrlo ste ljubazni.

- Hoćete li da Vam donesu neku vodu gospođice?

- Hoćete li da kažete da toliko loše izgledam?

- Samo sam pomislila da ćete možda ožedneti. Ništa više. Kada smo kod toga, volela bih da mi kažete u čemu je stvar. Što ste došli kod mene?

Devojka koje je tada već legla na tamno zeleno kanabe na severnom zidu ordinacije doktorke Olje, pridigla se i očima punim suza, kao da gleda kroz a ne dr Olju, upitno je pogledala. dr Olja je ipak to jutro krenula na posao sa jednostavnom ravnodušnoću što joj ni danas neće poći za rukom da konačno razume ljude. Nije bila svesna da će ova uplašena mlada gospođica na kanabetu sa prepletanim nežnim nogama u dužoj cvetnoj haljinici, baš tada da joj promeni život.

- Znate, delovaće malo čudno, ali... ja sam silovana - devojka briznu u plač.

- Ali draga - postalo je jasni dr Olji da je mlada devojka žrtva nasilja. "Ooooopet podrška", mislila je za svoju pacijentkinju. "Niiiiijeeeee strašno, to je iskustvo kao i bilo koje druuugo, neko prija, neko ne... Zamisli bre deformisanog muža posle tries godina braka. Dal ti je prijatno, mame ti?", međutim, nastavila je - da li si pričala sa policijom pre mene?

- Jesam.

- I šta su ti oni rekli? Nisu mi javili da mi šalju neki njihov slučaj... Jesi li sama devojko?

- Nisam izgleda. Zato sam kod vas. Vi ste psihijatar, zar ne?

- Da... Vidim...

- Ništa vi ne vidite - povikala je devojka - ovo treba da pogledate!

Zadigla je džemper bež boje koji je imala preko cvetne haljinice, otkraivajući ogroman dekolte. To je zapravo bila jedna od onih seljačkih letnjih haljina od sintetike kod kineza. Na leđima je imala modrice i ogrebotine koje su na prvi mah odavale utisak srednje bejzbolke. Dr Olja se iznenadila i prekrila rukom usta uz brz udah. Odmah zatim je prišla devojci i bojažljivo dodirnula tamno crveno-plavu traku na leđima devojke.

- Jesi li bila kod lekara? Zovem hitnu odmah.

- Bila sam. Ne trudite se. Vidite da ima i zastarelih ožiljaka. Mene doktorka neko siluje.

- Rekli ste mi gospođice da ste bili silovani, jako mi je žao... Ja stvarno... ne znam... saosećam sa vama prvo kao žena, pa kao osoba bilo kog opredeljenja. Silovanje je strašno. Na silu...

- Niste me ipak razumeli... ja sam silovana. Nije me niko silovao. U jednini. Mene neko jako često noću siluje! Ja znate, živim sama... I koliko god puta da promenim bravu, sem dokaza koji su samo meni prepoznatljivi, nema drugih znakova nasilne provale sem u mene. Znate... Ja sam silovana više puta u svom stanu, a da nemam pojma ko me je silovao! Prosto se probudim ujuru i imam osećaj da sam silovana. Mislim, silovana sam. Ali nemam pojma kad se to desilo ni ko je to bio. To se dešavalo par puta u toku meseca. Nisam nikome govorila jer bi svako pomislio da se drogiram ili da sam poludela.

Dr Olja je na reč "poludela" profesionalno odreagovala hrabreći svoju sagovornicu da nastavi sa jebeno ludom pričom tako što se namrštila sa pogledom iznad naočari za vid sa sexy mačijim oblikom. Prekrstila je noge na fotelji gotovo izazovno.

- Izvinite, nisam mislila da kažem "poludela" u smislu vaših mušterija, ovaaaaj, pacijenata...

- Gospođice - prekinula je dr Olja - moram da proverim da li sam vas najbolje razumela... Vi tvrdite da vas neko par puta mesečno

- Četiri.

- Ok... četiri puta mesečno siluje u Vašem stanu, u kojem ste sami, a da ne razvali, a vi ne provalite ko bi to mogao da bude. Još se ne sećate ni samog čina, nego imate utisak da se to dogodilo te noći? A policija ne reaguje.

- A ovo? Da li sam i to izmislila? - pokazivala je svoja leđa ponovo zadignuvši džemper na leđima.

Dr Olja je, videvši ožiljke, ponovo prekrstila noge, koje su se ovoga puta trljale jedna o drugu sve vreme izmene.

- Dobro, kako mislite da ja mogu da Vam pomognem? Ja nisam detektiv. Sami ste rekli, ja sam psihijatar.

- Vaše ime dr Olja, imam na umu svakog puta kada se probudim znajući da sam silovana!

- Moooooolim vas - dr Olja se potpuno zbunila, nervozno uglađivala papir po kom je pisala, okretala glavu na jednu pa na drugu stranu, nešto žustrije ponovo prekrstila noge - Odkud Vam ideja da mene lože devojke, gospođice, pa sam baš Vas silovala?!

- Silovanje nije zločin iz strasti dr Olja, ključno je to da vam ne prija dok vas siluju. Kada bi vas "silovala" osoba iz vaših maštanja, onako grubo i jako, strastveno sa samo jednom idejom na umu, a to je da prodire u vaše telo karajući vas u mozak pritom; to se dr Olja zove fantazija u mom svetu. Zamislite sada da vas siluje neki mali, proćelavi, plavo-riđ krastavko, koji je do vas došao tako što je iskočio iza ugla, sapleo vas i nabio kolac u kičmenu moždinu da budete svesni a da ne možete da se pokrenete?

- Oh, Bože, šta Vam pada na pamet... Da li vas tako ta osoba siluje u tim vašim... doživljajima?

- Ne znam, rekla sam Vam. Ja sam se prevarila što sam došla uopšte kod Vas... Gle... Ipak mi radite nešto s glavom. Nisam došla da vam se žalim. Navikla sam se nekako na ta silovanja, kako god sada da vam zvuči. Ustanem pokršena nekada, nekada mi je samo mnogo teško i otkida me vagina, a miris nečeg tuđeg nosim u nozdrvama ceo sledeći dan... Nisam zato došla. Ja sam tu zbog Vašeg imena koje mi je u glavi odmah ujutru...

Devojka je lagano ustala, spojile šake ispred sebe i noge smestila blago ka unutrašnjosti. Dr Olji je delovala kao nekakva šiparica. Nije ni pomišljala na to da je možda od takve nevine osobe sa dužom suknjom na cvetove i džemperićem preko predstoji nekakvo pakleno, bolesno, iskrivljeno zlo. Ne daj Bože, možda upravo to što se njoj dešava. 

"Možda se lujka samopovređuje. Probaću sa Leksilijumom i Halkoperidolom, pa ako ne pomogne, smoriću je Artanom.", pomislila je.

- Nemojte da mislite da Vaše ime ukazuje na to da mislim da ste me vi silovali dr Olja. Ja mislim da Vaše ime znači da ste Vi sledeći! Silovanja su sve češća u poslednje vreme. Vidite da ove stare modrice ne stignu potpuno da zarastu pre ovih bolnih i novih. Kao da taj neko želi da popije onu zadnju kap iz boce jogurta, pa i udara po dnu držeći je iznad usta glave savijene unatrag... Kao da želi da me se zasiti pre... hmmm... vas.

- Zašto mislite da je moje ime baš zato tu ujutru. Možda vas to svest navodi na rešenje problema upravo kod mene. Ja mislim da niste pogrešili gospođice što ste došli.

- Ne znam. To ćemo još videti draga moja dr Olja...



nastaviće se...

Želim da prodajem đevreke. Želju sam potiskivao jako dugo jer sam verovao da radim ono što volim. Sada počinjem da sumnjam. Evo kako izgledaju obe delatnosti. Stvarno se premišljam...

- El možeš da mi napraviš vebsaj?

- Naravno. Kakav website želite? Jako je važno da znam koja je svrha da bih znao šta Vam konkretno treba. Da li je prezentacioni, da li okupljate neku grupu ljudi, imate board za diskusije, da li želite interakciju sa community websiteovima poput Facebooka, twittera... da li želite da na websiteu imate blog, možda i druge registrovane korisnike bloga. Pa onda, da li želite da se websiteu pristupa sa telefona, možda neka aplikacija za touch telefone ili interaktivna aplikacija za Facebook. Možemo da napravimo i internet prodavnicu i upakujemo je u Facebook. To bi bio pun pogodak.

- E, mani me toga, ništa ja to ne znam. Ja prodajem keramiku iz Italije. Onu od 2 cola, ne ko ovi seljaci ovde. E sad, svi imaju taj vebsaj, pa reko, aj i ja da napravim jedan.

- Ok. Koliko proizvoda imate?

- Pa ima pločica kolko oćeš. Tu su još i lajsne i specijalne podne obloge sa cevima od col i po, znaš one za grejanje...

- Hmmm... Dobro. A koliko će se često menjati prodajni program?

- E, a šta te boli qrac. Jel možeš da mi napraviš taj saj ili ne možeš?

- Mogu naravno. Pitao sam Vas da bih znao da li će prezentacija biti statična ili neki CMS system da možete sami da menjate.

- E, a oću da imam i imej?

- Ime?

- Ma ne, poruke da primam preko njega...

- Aha, emaiiiil... pa hoćete, naravno. Podesite email klijent na svom računaru i primate poštu. Postoji i web servis da ne podešavate ništa. Prosto ukucate username i password i tu ste.

- A gde ukucam?

- Na stranicu. Daću Vam adresu.

- Dobro. Mora da dođeš kod mene da mi to pokažeš. Klinac non stop igra neke igrice, on će to da mi štampa kad stigne poruka.

- Ok. Dogovorićemo se.

- A kolko će to mene da košta?

- (priceless, sem ako klinac nije ko devojčica) Ovako, com domen je 1500 dinara, webhost 80e, izrada prezentacije 300e. Aplikacije i ostalo, ukoliko želite, koštaju više.

- Znači 400 evra?

- Tako nekako. Sve ostalo je skuplje.

- Dobro. Ću dam. Mada mi kažu da ima i besplatno na guglu. Vidiš, znam i ja nešto...

- (pa onda ga napravi na guglu mamu ti je*em nepismenu) Pa da, ali takav servis je opšti i ne može da zadovolji Vaše profesionalne potrebe. Postoje i drugi besplatni servisi, ali vaš domen će uvek biti redirekcija i poddomen njihovog.

- Opet ti sa tim izrazima... 

- Ok. Da li imate neku želju u vezi sa izgledom? Taman, svetao, flash, tranzicioni, blog based...

- Oću da kad odeš sve se drma i klima, pomeraju se one munje.... Onda oću ko na dnevniku, da se sastaju dve zemljane kugle, i da piše velikim slovima ko iz Kurira: "Živković komerc". Sve to sa muzikom. Ima ona pesma na jutube, na vrhu je, kad odeš odma će da izađe.

- (znaš šta, je*o te Mile Kitić na poselu, znaš? Može i Alisa da igra sa Predatorom ako oćeš al će te košta ko levi bubreg) Naravno.

- E, i jel možeš da dođeš da povadiš slike iz foto aparata, tu smo se žena i ja slikali letos u Italiji kad smo sklopili biznis za te pločice. Ima jedna pored bazena. Jelena odma uskočila a ja je slikao. Znaš kakav bazen. Da se usereš. E tu sliku oću da imam. Tu su one skuplje pločice, al ko će ovde da zna?

- Posle zemljanih kugli ili pre? (hahahahahahahahahahahahahahahhahahaha)

- Pa posle bre, jel imaš ti malo ukusa?

- Ne. Ja se bavim programiranjem.

- E, a za koga si ti radio do sada?

- Ma niko važan... princ Aleksandar, recimo.

- Eeeeeeeeee, pa tražio mi on stolice kad sam radio, metalne. Znaš kakve.... Ufffff... Trebalo mu tri, da ne plati dete mu je*em, kaže možeš da napišeš da si mi dao stolice. Di da napišem, kažem mu ja, na čelo? Hahahahahahha, grok, hahahahahah...

- U redu. Napraviću ja Vama kako mislim da je dobro, pa ako Vam se svidi to je to. Avans od 50% plaćate odmah, ostalo po završetku. Administracija u budućnosti je 10e po stranici.

- Aj ovako. Uradiš ti to meni do petka, ja ti dam pola para, a pola me sačekaš do kraja meseca, kad se vratim iz Tunisa s mora?

- (aj ovako: napušiš mi se ti lepo qrca do petka, a onda pozoveš Jelenu da mi objasni kolko je voda bila topla) Ne dolazi u obzir. Ja sada moram da idem, imam obaveze.

- Ma gde žuuuuuuriiiiiiiiiš (peva neku seljačku notu) hahahahahaha, aj ostani na ćevapčiki, znaš kakvi su? A? (Cmok u prste) Prste da poližeš. Aj, i pola kila vina pa će sve da se dogovorimo.

- Žurim stvarno, a i ne pijem alkohol.

- Si ti peder, majke ti?

- (Jesam i je*o sam ti maloletnog sina sinoć a on u predorgazmičnom grču dozivao tebe sve vreme) Budite pristojni!

- Nemo se ljutiš, zajebavam te malkice. Imamo posao. Vidi se da si fin neki. Ko da si prošao kroz finsku aaaaaaaahahahahahahaah, grok, aaaaaaahahahahahhha... Evo ti 150e sad. Ostalo dobiješ kad se vratim s mora. Jel u redu?

- (Taman da vratiš dug za parfem) Paaaa, u redu... Ako baš nemate i onih 50.

- Ma imam, al ne dam aaaaaaaaahahahahahahhhhaha, grok, hahahahahahhaha (/$%&%$$%#%, %$&$&%$/%$, u jebote, zagrco sam se...

- Ok, vidimo se kad se vratite. Do tada ću da završim ceo.

- Aj, i nemo da se igraš. Uozbilji rad. Ako ne sjebeš, ću te vežem, nigde neće da radiš, si čuo?

- Dogovorili smo se. Doviđenja, prijatno i sve najbolje na letovanju.

- Aj peško, ću te zovem s mora da vidim kako napreduje.


***

- Dobar dan, izvolite?
- Dobar dan, jedan đevrek.
- 20 dinara, molim.
- Hvala mnogo.
- Hvala Vama, doviđenja, prijatno.

...tj. kako da vas ne oderu kada putujete u nepoznate krajeve...

nevidjeno zgodno otkrice.

 http://www.worldtaximeter.com/

Šta je od ovoga tačno a šta ne?

a) Ako pada kiša nijedna ptica nije srećna. Ako pada sneg neke ptice su srećne. Prema tome, ako pada kiša ne pada sneg.

b) Sve kamile vole obzirne jahače. Neke kamile ne vole Aladina. Aladin je jahač. Prema tome, Aladina nije obziran.

c) Sve kamile su vrlo napete životinje. Neki jahači ne vole vrlo napete životinje. Prema tome, neki jahači ne vole nijednu kamilu.

d) Neki psi vole Vilijema. Svi dečaci vole sve pse. Vilijem je dečak. Prema tome, postoji nešto što ujedno i voli Vilijema i što on voli.

e) Kit je sisar. Neke ribe su kitovi. Sve ribe imaju rep. Prema tome, neki riblji repovi su repovi sisara.

Ovo vreme baš utiče na mene. Jedan dan bih da budem ovo, sutradan nešto drugo. Danas se osećam super, već sledećeg dana još bolje. Prekosutra sam baš sjeban. Mislim da sam poremetio unutrašnju klimu, ali tako mi i treba kad se zagađujem. Danas i sutra merim od trenutka kada zaspim dok se ne probudim.

Gladan sam. Često cangrćem po stanu. Isečem bananu na kolutiće, šaku jagoda na kolutiće, prelijem medom i jogurtom. Lupam kao lud kašikom po šolji dok sve ne pojedem, a onda usisavam poslednje kapi koje se tegle po unutrašnjosti. Ćale ne voli da me gleda, kaže da mu izgleda malo gadno. Ja uživam potpuno.

Sve više obraćam pažnju na to kako izgledam i to me malo nervira. Čini mi se da ostavljam pogrešan utisak, ali ne mogu da pronađem garderobu koja bi se menjala u skladu sa raspoloženjima jer ni jedno ne traje dugo. Tako često izgledam poput retro skinheads dizel kretena dok idem u pozoriste da radim sa Italijanima i romima. Posle toga kao skater twink. Trenutak pre nego što će da svane mirišem na Herreru i kao da sam ispao iz Equilibriuma. Ujutru delujem pomalo infantilno i uvek imam jaku erekciju kada zaboravim da skinem bele čarape koje prvo ugledam kada se probudim. Tada mi u ušima zvone zvončići kao da slušam Four Tet. U procesu da se svidim drugim ljudima, naučio sam da volim sebe.

U poslednje vreme mi se javljaju i ideje razne. Više komada. Ne biraju ni trenutak, ni mesto ni medijume. Hronološki, nemaju baš mnogo smisla. Ali me raduju. I razni neki ljudi mi predlažu da budem model, glumac, dizajner, glasnogovornik, a ja ne znam šta bih želeo od toga i često gledam u nebo da vidim kakvo je vreme.

Odlučio sam da u narednim mesecima prosto putujem. Svinja iz Soluna - svinja u Solunu. Italija, možda Beč, zatim Pariz pa Jerusalim. Na svim auto tablama duž puta, zamišljam da piše New York. Pokušavam da prebacim energiju tamo.

Želim da kupim velike naočare za sunce sa žutim okvirom. I novi život.

_{sve slike su www.markuskusbollingmo.com}

mali oglasi, malo drugacijii 
 

Jos nesto mnogo kul i mnogo brzo.

Beograd ponekad deluje kao da je 24 puta veci i ozbiljniji grad.

Sto ne znaci da vec nije veliki i ozbiljan grad.

Mislim...

Znas sta hocu da kazem :).

Recimo.

U svakom slucaju, Caribou, a i Michael Mayer, a i Superpitcher, so...

http://www.refractfestival.net/program.html