posted by Željko Obrenović _ 5 days ago _ 29.08.2010
Scott Pilgrim je najbolji film – ikad! U podžanru? A kom tom, majke ti, podžanru? Anima-indi-videoigre-adaptacijastripa podžanru? Kako god, film je sjajan! Ed Rajt se već serijom Spaced dokazao kao režiser koji je toliko talentovan da je to zabrinjavajuće: serija je snimljena sa gomilom (tačnije, grupicom) prijatelja i uz pomoć štapa i kanapa, i važi za jednu od najboljih fanovskih serija ikad, a među njene obožavaoce se ubraja i Kventin Tarantino koji je na DVD-u bio jedan od komentatora, ili kako da to već nazovemo.
Usledio je fenomenalni Shaun of the Dead koji se nikome ko ga nije pogledao ne može prepričati. Jer jednostavno ne može. Spoj britanskog humora i mrzovolje i nezainteresovanosti za bilo šta – i zombi film. Ortaci gejmeri i pivopije – i zombiji. I pab. I zombiji. I stripovska rešenja.
Iako je Hot Fuzz nekima njegov najbolji film, meni nije legao. OK mi je, ali to je to. Nema magije. A kad se pročulo da će Rajt da režira strip koji posledenjih godina žari i pali indi scenom – osećalo se da je to pravi projekat za njega.
Zašto?
Da vidim... Kanadska indi rok scena, video-igre, manga-obračuni, Hong Kong, akcije, video-igre, manga-obračuni. Da, čini se da je to to.
Zaplet je prost. Skot upozna novu devojku, Ramonu, i da bi ostao sa njom mora da porazi u borbama njenih sedam zlih bivših. E tu prepričavanje staje, jer dalje ne može. Mora da se vidi.
Već od prve scene u film, bio sam u fazonu: jebote, taman kad pomislim da sam sve video, da nema ništa toliko novo da se izmisli u toj režiji i filmu, al’ ne lezi vraže, eto ti Eda Rajta, k’o da je izmislio film. Tako samouveren, gazi levo, desno, baca, to samo pršti. Scena za scenom, scena za scenom, scena za scenom. Lepljene maskama prelivaju se i utapaju jedna u drugu da je to bolesno. A kako montira! Za Nacionalnu klasu.
Jebiga, kad je strip crtan kao manga (velike oči, tanki vratići, stršljave frizurice – u stvari, nerealistično), teško je zamišljati neki svoj kasting za film. Međutim, kako se to pokazuje u novijem superherojskim i strip-filmu (au, sad), kasting se radi kako valja te se danas valjda ne bi desilo da predlažu Švarcenegera za ulogu Dr. Menhetna u Watchmen. Tako je i u Pilgrimu. Likovi su najbolji što mogu biti i čim se priviknete da nisu crno-beli i da nemaju veeeelike oči, sve ostalo je tu.
Kad već pomenuh noviji strip-film, da dovršim. Kick-Ass je odlično režiran film po odličnom stripu. Ali, iako je Pilgrim verniji predlošku, a oba filma sjajno režirana – Pilgrim, barem meni, nosi tako zajebeno osetnu autorsku crtu režisera da se to ne može prevideti. Sad, ima tu još nešto. Kick-Ass sam gledao neposredno nakon čitanja stripa, a u slučaju Pilgrima sam se malo odvojio.I Wanted kad sam ponovo gledao, sa distancom, bio mi je mnogo bolji nego nakon stripa.
Ma, kao da je i bitno. Ne znam šta da kažem, nadam se da će se uskoro pojaviti neka bolja kopija, ali kod dobrih filmova mi ni to ne smeta. Aj, sad.
I am thinking about: sucking. Yes, I know. Sucking has so many associations, but in this case don't go in that way (another time :), it is not in that direction. The word: suck- means infiltrate something inside yourself through the insert source. So, the one who infiltrates becomes proudly owner of the infiltration. If the word for that act is: suck- sucking; how would you call the person or concept that is using that act, the user of sucking? Yes! The Sucker! The Suckers are the people or things (situations) around us which are using our energy to live or survive. The suckers are also part of the huge chain of phenomena called "life". Everything and everybody could be and they are part of that chain.
If you look around, there are so many suckers around us. We are surrounded by SUCKERS! Begin with people: depressive people, evil people, ”don’t what to do" people, boring people, "don't know what to talk with them" people, knowledgeable people, "bounded" people, tight people, weak people, sad people, "to much talking nonsense" people, the boss, the mother, the father, the sister, the brother, the children, the husband, the wife,the family, the friends (all included), the society, etc etc etc....to many “the”…
Then, all kind ofThings like: new job, no job, money, no money, place for living, no place for living, love, no love, expectations in a relationship: you-other people-other people -you, hope, imagination, reality, crowd in the street, spilled milk, broken nail, forgotten call, missed opportunity, dead-line, death, beginning of something, end of something, wishes, possibilities, Myspace, Facebook, Internet, me, you, he, she, it, we, you, they...
Stop. Slow down. Need to slow the world for a while...If you have somebody to hug and just be quiet in his(her) arms no matter how long the quietness would last, no matter of time...and enjoy in that...well...you are the lucky one then;) If you are the one who's not so lucky,-GRAB the pillow and try hard to imagine that person! Kiddin, that would be way of pathetic and funny at the same time:) T-e-a-c-h yourself to enjoy the moment; turn of computer, go out, stay home, turn on the music or not, enjoy the silence, but enjoy in the moment with YOURself without any Sucker around...aaaahhh…nice…ins't it:) The main and only Sucker in all moments is in you..
Lako je reklamirati druge. Imaš ili nemaš brif, imaš ideju, razvijaš je, neko nešto doda, neko oduzme i paf, eto ga konačno rešenje koje ćeš za par dana videti svuda po gradu i biće ti lepo ili ćeš se samo okrenuti na drugu stranu. Ipak, ne ide tako lako kada treba da reklamiraš sebe. Sebe i nešto što si napravio. Pogotovu ako si to nešto radio jako dugo i uneo sebe do poslednjeg nervnog i svih drugih završetaka u to. U pitanju je album koji sam izdao. Muzički album. Zove se "Flying Houses Fair".
Na albumu sam fanatično radio tačno godinu dana i ima 9 pesama na sebi. U pitanju je eksperimentalna elektronska muzika. Promociju albuma sam u novembru 2009. napravio u KC Gradu, a nakon toga u januaru 2010. u Elektrici u Pančevu. Album je takođe kao besplatno internet izdanje izašao i za 33 Recordings - net izdavačku kuću iz Atine. Što se tiče same muzike, najiskreniji i najobjektivniji opis koji mogu da dam je da je u pitanju energičan, jako eksperimentalan i mračan album koji je neophodno perslušati minimum 10x da biste uhvatili bilo šta od njega. Možda upravo zbog toga naslov i ide toliko dobro uz celu priču. Sa raznih strana sveta sam dobio puno, uglavnom pozitivnih kritika (verovatno i zbog toga što ljudi neće da troše svoje vreme na slanje negativnih), no u svakom slučaju sam i dalje zadovoljan time šta čujem svaki put kada pritisnem play, a sajam letećih kuća otvori svoje kapije kako bi me primio na jedno čudno i uzbudljivo putovanje.
Kinesko-mongolski supstrat je u mnogima od nas,no je zanemaren kao i njihov cjelokupni povjesni tas.Lao Tse je dao aksiome,a Temudžin barut,origami i svilene bombone.
Moglo bi se tvrditi da su nam centralnoazijske kulture zavještale mnoge tekovine koje danas koristimo,počevši od papira,sladoleda,čaja i rješenja protiv očaja.Od svih praktičnih i opipljivih izuma,najveći se doseg dogodio u holističkom promatranju svijeta,koji je u njihovom zemljopisnom i folklornom svemiru svijetlio dok je Evropa tamnovala u bukagijama i magijama.Kinezima je nasuprot magije bila znana teurgija koja je upravo i antipod pomenutoj jer zaziva moć duha i uma,a ne dejstvovanje pukog i razornog razuma.Imadoše komonvelt naroda i narodnosti sa jedinstvenom lingua franca-om,dok su Britanijom šetali drevni Pikti i svirali na liri jer još im neznani bjehu gornji dom i kavaliri.
Koung Fu Ce ili kako ga mi nazvasmo Konfučije(ne bi li ga posrbili jer taj izgovor sliči imenima poput Dimitrije,Milivoje),bijaše kineski filozof i socijalni reformator koji je živio od 551-479-e godine pre nove ere,kao suvremenik sa Lao Tse-om,Buddha-om na istoku i Perikleom iz Helade na zapadu.Djelovanje takvih monolitnih i prosvjećenih duhova u "zlatnom dobu,determinisalo je kinesku kulturu kroz vjekove do dana današnjeg.Suvremeni filozofi/psiholozi autogenih treninga,koji nešto palamude kroz edicije "Put kojim se ređe/đere ide",samo reciklirajui razvodnjuju fundamentalne postulate ovih oboženih ljudskih titana.U Kini postoji deset jezika,u potpunosti različitih,tako da se korisnici ne bi mogli sporazumjevati a da nijesu naučili mandarinski koji je vezivno lingvalno tkivo za sve živo.
Ksenofobija i nacionalizam su u percepciji kineske kulture sramotni jer spadaju u domen nižih ljudskih pobuda,koje počinju političkom manipulacijom a završavaju obavezno svakovrsnom devastacijom.U prilog tome je i prisustvo Marka Pola(porijeklom sa otoka Korčule)na kineskom dvoru gdje je-došavši kao trgovac,ostao punih sedamnaest godina,postavši guverner grada Jangkou i prvi dvorski savjetnik Kublaj-Kana.Ovaj je čak poslao papi molbu da mu u Kinu dovede učenjake i inventore,ni ne sluteći da od istih ne može ništa plemenito naučiti,samo dogme,spaljivanje ljudi i knjiga.Sreće je Kublaj Kanova što mu "sveti otac" nije u goste poslao "španjolsku inkviziciju",te bi ovi jezuiti mogli da se malo sablažnjuju i istražuju po "Zabranjenom gradu" u kojem bi neminovno naišli na "heretike" kojima bi propisivali indulgenciju i "zdravomarijanje" šibom po leđima.Sva je sreća što nijedna hrišćanska crkva nije zatražila kinesku prosvjetnu misiju jer bi ih na koncu na kolac nabila a ništa pri tom ne naučila.
Kaze meni A.: ``Ti si bre jedna obicna hladna kucka, nemas osecanja, gledaj bre kako se ponasas prema tim muskarcima a ovamo kukas kako nemas decka.``
Posle ove recenice ostala sam zaprepascena pet minuta, stajala sam i nisam znala sta da kazem. Pa A. me zna, poznaje me sto godina, kako moze tako nesto da kaze. On zna da nije tako, zna da nisam kucka, morao bi da zna - ili ipak ne zna.
Kada sam se malo osvestila od soka, usledio je dug razgovor ... nisam nista objasnjavala nije bilo potrebe, on je moj ortak .... drugar! Nekako poseban drugar kog mnogo volim, i on to zna ... sve sam mu rekla. A voli i on mene, tako kao posebno. Rekao je , izgovorio je to, cula sam! Ali u njegovoj glavi sam ja i dalje bezosecajna i hladna!
Ma ni ne secam se tog razgovora bas najbolje, sve mi se nesto izmesalo, ko je sta rekao, ko je sta popio ... Svejedno, sutra je bilo kao da nista nije bilo.
Nego,razmiljam ja posle tog dogadjaja: strasno je u kakvim lazima mi zivimo. Mislim da je bukvalno svaki covek uradio ovo sto sam ja uradila: stvorio laznu sliku o sebi, predstavio sebe onakvim kakav zeli da bude, kakav misli da bi trebal da bude, da ce se dopasti drustvu Tu vestinu laganja i pretvaranja smo doveli do savrsenstva, i sto je najgore time ne obmanjujemo druge ljude nego sami sebe.
Sada, podstaknuta ovim saznanjem, posmatram ljude oko sebe: veselu i bezbriznu koleginicu na poslu: da li je stvarno tako bezbrizna ili je to njena maska? Fancy koleginicu sa faxa : da li je njoj zaista zivot tako glamurozan ili je ipak to lazni glamur? Komsiju koji vozi besan auto i seta neke opasne cice, da li je to sustinski on?
Uh, komsiju sam odmah eliminisala iz ove kategorije, neki ljudi su ipak to sto jesu, to je sustinski on i njegov smisao zivota.
I onda, posmatram sebe. Ja sam se toliko sazivela u tu svoju ulogu hladne i nedodirljive kucke, da moj A.., sa kojim provodima bar 20 sati nedeljno u razgovoru, sto uzivo sto na telefonu, misli za mene da sam kucka. A ja sam sve vreme zivela u zabludi da sam prema njemu iskrena, nema lazi nema prevare.
Da li sam ja na kraju stvarno postala cold bitch?
Naravno da nisam, ja to nisam sustinski, ne mogu to nikad da postanem, ali cu se verovatno, kao najgora kukavica, i dalje kriti iza te maske, iz straha da pokazem svoje slabosti i suocim se sa njima.
Zovem se Zora. Nemam tablicu zaboravila sam je kući.
Ne, nemojte vi misliti da vas ja opominjem, ili tako nešto.
Znate ja volim da oslovljavam ljude po imenu.
Pa, zato. Stara navika.
Ovih dana deca drugačije gledaju na ime, svako je ponosno na svoje, a malo brinemo o drugima.
Mislite da znaju šta znači ime?
Ne znaju?
Ne znaju.
Imena se zaboravljaju. Zato ih ponavljam.
Dosta loše izgledate gospodine. Bledi ste.
Nema veze. Uskoro ćemo večerati, pa ću biti bolje.
Znate moja ćerka slavi rođendan danas. Lep dan.
Kod vas sam našao najeftiniji hleb.
U ovom predivnom marketu. A ja bih rekao da je ovde sve skupo.
Da vas pitam.
Imate li vi kakvu bomobonu,
ili nešto što bih mogao kupiti za ova dva dinara.
Pokazuje dva dinara
Uzmite nešto, ja vas častim nekom čokoladom.
Uzmite neku od ovih, ako vaša ćerka voli čokoladu.
Ma voli kako ne voli, koje dete ne voli čokoladu.
Evo izvolite.
Hvala vam.
Reći ću joj da je to jedna dobra žena darovala za rođendan.
Biće joj drago.
Prijatno.
Doviđenja.
Krupnija lepuškasta žena je mahnula u pravcu bledog starca zabrinutog pogleda.
*** kao podla zavera:
Izvinite gospodine, molim vas pokažite nam torbu.
Zašto molim vas.
Neka žena vas je prijavila, kaže da ste nešto uzimali sa police, i stavili u džep.
Vidim držite u rukama račun, i njega nam dajte da proverimo to, pa da idemo dalje.
Ja bogami, sa police nisam uzimao. Što sam uzeo to je ovaj hleb, i ovu čokoladu sam dobio na poklon. Evo, izvol'te račun.
Šta kaže?
Kaže da je dobio na poklon ovu čokoladu.
Ma kakav poklon matori, ti misliš da smo mi budale. Da ti je dala na poklon dala bi ti račun. Kakvi pokloni, ha! Čuj njega poklon. Daj tu čokoladu, i odlazi odavde dok te nismo izneli. Idi odnesi ovu čokoladu gore, i vrati je na mesto. A vi, ajde. Pakujte se, brzo. Pogledaj se kakva si. Alkoholičaru smrdljivi.
Problem je u očekivanjima...da nije bilo "očekivanja" ne bi bilo ni razočaranja i sl. Posebno od kako je došlo ovo moderno, "in" doba, koje je "cool" u odnosu na sva do sada viđena doba. Očekivanja su nekako najveći problem u međuljudskoj komunikaciji. Nekako mu dođu kao neki okovi- kao, ako nešto neko očekuje od tebe, taj ti momentalno vezuje ruke, noge, stavlja omču oko vrata- panika, GOTOV SI! Da nije očekivanja sve bi bilo lepo, šareno, razdragano, cool, in...svi bi bili srećni i zadovoljni jer razočaranje kao kategorija ljudske emocije ne bi postojalo. Divota. Gluposti! Očekivanja su deo ljudskih potreba. Čovek koji nema očekivanja, nema ni potrebe. Potrebe su u skladu sa željama, želje u skladu sa mislima, misli u skladu sa osećanjima itd - da lepo nacrtam. Ne postoji problem. Ako neko ili nešto ne zadovoljava subjektivna očekivanja, a koja su u skladu sa subjektivnim potrebama - onda dalje, do nekoga ili nečega što subjektivno zadovoljava- preterana očekivanja su ipak objektivno nerealna:) Hmmm, da...možda i jeste problem u "očekivanjima", ne može se od kukolja napraviti žito, al ljudska mašta može svašta...i onda na kraju, kad se mašta iscrpi (i za nju treba gorivo) - očekivanja problem, e jbg. I onda kako je sve u poslednje vreme pitanje marketinga, dobrog marketinga...reklama za uspešno zadovoljavanje potreba bi mogla da glasi : "ZADOVOLJITE SVOJE POTREBE, NE OČEKUJTE DA TO URADE DRUGI" Prva asocijacija: sex shop, naravno, ali kad se proširi vidik na oblast života generalno- dođemo do stare poslovice "U se i u svoje kljuse". I posle: "Eee, nije više kao pre, ljudi se otuđili, niko nikoga više ne ferma" itd.itd.itd. U SF budućnosti vrlo je moguće da će ljubav, prijatelji, kolege, mame, tate, porodica, familija i sl. biti na iznajmljivanje kako bi SF ljudi zadovoljili svoje iskonske potrebe, a sve zato jer su njihovi preci bili "in". Otvoriš novine(one ne izumiru), 16.avgust 2035.god.-za 25 godina, i pažnju ti privuče naslov: "Zadovoljite svoja očekivanja", a u podtekstu: "Napredna tehnologija izumela simulaciju zadovoljavanja ljudskih potreba"...pa, onda istorijski razvoj: Sims,Facebook, Myspace, chat, private chat rooms, skype...
- Eeee- klimneš glavom...- ncccc, a nekad smo sve to imali pri ruci, na dohvat...izmisliše toplu vodu...sve veštačko...povrće, voće, osećanja...nccc...
Eeee, a ti da bi bio "cool" ode u sunovrat: bez očekivanja, pun razumevanja za ljudsko ponašanje, širokih shvatanja prihvataš ponašanja ljudske vrste, pri tom mislim na ona negativna ponašanja usmerena na tvoje NEzadovoljavanje potreba, i to te ne dotačinje, odnosno sve manje jer je "bez očekivanja" maska u odnosima, ljubavi, sexu, prijateljstvu, poslovnom svetu-glavni moto savremenog "in" doba. Na samrtničkoj postelji pitaš se gde si bio, šta si radio...Živeo, ništa nisam očekivao.
-I? Šta si doživeo?
-Jebemliga..
I, eto tako, pogledam levo-desno, napred-nazad, ljude, i pitam se FF, ili'ti u prevodu "u cemu je problem"? Strah, tebra, frka...Malo šale na zemunski način nije na odmet:) Strah od razočaranja. Ahahahha! Eeeee, kuda ide ovaj svet? Sad vec počinjem da zvučim kao moja baba:) Sve same p...probrane jedinke!
Vidi se samo kad se popnes i gledas u vodu. Ako pritom imas less than funny thoughts i iste takve namere, mozda ti od ovog bude bolje, pa od istih odustanes.
